ВЛАДОЈЕ

ВЛАДОЈЕ, кефалија (?, прва четвртина XIV в. -- ?, после 1343). Помиње се свега једном 1342/43, управо у време када је Стефан Душан започео са реформом државне управе, уводећи позната византијска звања и титуле. У централној управи то су логотети и протовестијари, а у локалној управи „опште" и „локалне" кефалије, као и севасти. В. је први познати „општи" кефалија у „српској земљи", односно владарев „чиновник" или опуномоћеник, који је своју службу вршио у „земљи полошкој". Полог је историјска област или „земља" на северу Македоније, која је у то доба представљала интегрални део „српске земље", а у њој је примењивано српско обичајно право. Када је полошки властеличић Исаха поклонио село Седларево манастиру Св. Богородице Хтетовске, В. је званично увео манастир у стечени посед. У питању је стари српски обичај који је познат под називом „издава", па се В. појављује у улози „издавчије" или „пристава", односно лица које ужива „јавну веру".

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Споменик СКА, 1890, III.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

М. Благојевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)