ВРАТАРНИЦА

ВРАТАРНИЦА, село у источној Србији, у Тимочкој крајини, у долини Белог Тимока, 13 км јужно од општинског средишта Зајечара. Село је на путу и железничкој прузи Зајечар--Књажевац. Савремено насеље је формирано крајем XVI в. Староседеоци су пореклом из Заграђа, Бугарске и западне Македоније. Током друге половине XX в. дошло је до нагле депопулације. У селу је 1948. било 1.649, 2002. 570, а 2011. 457 становника (93,4% Срба). У пољопривреди је радило само 21,8% активног становништва, а непољопривредно становништво је највећим бројем радило ван села (64,7% активног становништва), пре свега у Зајечару. Насеље је збијеног типа и чине га два дела раздвојена реком. Део на десној, ужој страни долине има линеарну форму и у њему су православна црква, четвороразредна основна школа и задружни дом. На левој страни реке је више простора и ту је распоред улица мрежаст, а густина градње мања. У селу су још пошта, месна канцеларија и амбуланта.

С. Ђ. Стаменковић

У В. постоји римско археолошко налазиште на јужном улазу у истоимену клисуру Белог Тимока, идентификовану као Passo Аugusto. Наиме, ово је природна капија, која дели долину Белог Тимока од области Црне Реке (Црног Тимока) и Тимока. Римски пут ка северу од утврђења и града у Равни (Timacum Мinus) пратио је леву обалу Белог Тимока поред утврђења у Кожељу и Врбици, кроз поменуту клисуру, до ушћа Белог Тимока у Тимок, одакле су се рачвали путеви ка западу, ка Гамзиграду (Romuliana), односно Поморављу, и ка северу, ка Рготини (Аrgentares), на путу за Прахово (Аquae) и Подунавље. У В. су констатовани трагови римског насеља и некрополе, а на стени изнад излаза из клисуре остаци утврђења, које је контролисало поменути пут. Поред надгробног споменика из друге половине III в. н.е, на локалитету Русаљско гробље или Војна капија, нађен је фрагмент миљоказа из времена Антонина (Каракале или Комода), сада у Народном музеју у Нишу.

С. Петковић

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Каниц, Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, II, Бг 1985; P. Petrović, Inscriptions de la Mésie Supérieure, Vol. III--2, Timacum Minus et la Vallée du Timok, Bg 1995; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)