ВОЋИН

ВОЋИН, село и средиште општине у Хрватској, у Вировитичко-подравској жупанији, смештено на северозападној подгорини планине Папук. Налази се у долини Воћинске реке (десне притоке Драве), где се у њу улива неколико мањих притока. Локалним путевима спојено је са жупанијским центром Вировитицом, која је 37 км према северозападу и са Подравском Слатином, која је 25 км према североистоку. Насеље је компактно и изграђено је у долини Воћинске реке, на левoј долинскоj страни и у долинама две њене притоке, на висинама од 200 до 250 м. Основа насеља и распоред улица имају радијалне форме. Ово је у средњем веку било значајно утврђење, а на брду западно од села, на висини од 300 м су остаци тврђаве из XIII в. Велику касноготичку цркву Блажене Девице Марије подигао је Иваниш Корвин у ХIV в, а рушена је у II светском рату и у рату 1991--1995. Насеље је 1866. имало 1.221 становника (41% Хрвата, 57,3% Срба, а остали су били Мађари и Јевреји). Године 1991. било је 1.569 становника (64,3% Срба), 2001. 1.162 становника (12,6% Срба и 85,5% Хрвата) и 2011. 1.170 становника. Већи број српског становништва прогнан је у рату 1991--1995.

Мирко Грчић

Током турске владавине у Славонији, у XVI и XVII в., у месту се настањују Срби из околних села, која су Турци у другој половини XVI в. населили са подручја сливова река Ибра, Лима, Пиве, Таре, горње Дрине и Неретве. Због близине турско-аустријске границе на реци Илови, Срби из В. и околине углавном су били у граничарској служби. И после изгона Турака становништво В. остаје већином српско. Током XVIII в. место је припадало парохијској цркви у селу Смудама. Парохија у В. основана је крајем XVIII в., а 1790. подигнута је зидана Црква Св. отаца Првог васељенског сабора (Св. Недеља). Обновљен 1883, храм је у потпуности порушен током II светског рата. Нова црква са звоником саграђена је 1976, док је парохијски дом подигнут 1956. У општинском дворишту у В. хрватске усташе су 14. I 1942. стрељале 257 Срба мушкараца из оближњих села Кометника и Добрића.

Александра Кучековић

ИЗВОР: Шематизам православне српске епархије пакрачке за годину 1898, Пакрац 1898.

ЛИТЕРАТУРА: T. Баћани (прир.), Подравско-слатински крај, Подравска Слатина 1981; Д. Кашић, Српска насеља у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; С. Милеуснић, Духовни геноцид 1991--1995, Бг 1997; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004; Ф. Шкиљан, Културно-хисторијски споменици западне Славоније, Зг 2010.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)