ВОЈВОЂАНСКА БАНКА

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА, једна од највећих банака у Србији која је основана 1962. са седиштем у Новом Саду. Од оснивања је радила под називом Привредна банка АП Војводине, а 1966, у складу с привредним реформама и новим законима донетим 1965, постаје пословна инвестициона банка и мења име у Привредна банка Нови Сад. У оквиру реформама предвиђене интеграције банака у састав Привредне банке улазе Комерцијална банка Сента, Комерцијална банка Бачка Топола, Сремска банка Сремска Митровица, Кредитна банка Кула и Кредитна банка Зрењанин. У току 1973. Привредна банка мења име у В. б., а крајем исте године из њеног састава излазе оне банке које су јој интеграцијом биле припојене. Од 1970. па до краја 1973. све интегрисане банке у Војводини поново добијају своју правну самосталност. Од 1977. организационе промене имају за циљ унапређење друштвено-економских односа у финансијској сфери репродукције. Посебан значај се даје принципима и критеријумима за оснивање основних, удружених и интерних банака. Планирано је било да се основне банке самоуправним споразумом о удруживању повезују у удружену банку и преносе део својих послова у њену надлежност. Удружене банке су биле замишљене као извори за финансирање најкрупнијих развојних и заједничких инвестиционих програма у привреди, имале су својство правног лица и могле су да имају своја представништва у земљи и иностранству. У том периоду настаје В. б. -- Удружена банка у коју се укључује знатан број банака и већ крајем 1981. В. б. се нашла на петом месту ранг-листе удружених банака у Југославији према збиру консолидованог биланса. Средином 80-их В. б. je била највећа самоуправна финансијска организација у Војводини. У њу је било удружено 18 основних банака, имала је иза себе године успешне пословне активности, развијала је кореспондентске односе са 342 банке у 76 земаља Европе, Азије, Африке, Северне Америке и Аустралије, а мрежу пословних јединица банка је проширила својим представништвима у Франкфурту, Лондону и Њујорку, те заједничким представништвима у Москви, Техерану и Пекингу. В. б. постаје суоснивач и акционар више мешовитих банака у иностранству попут LHB Internationale Handelsbank AG, Франкфурт на Мајни, Banque Franco-Yоugoslave, Париз и Anglo-Yоugoslave Ltd, Лондон, као и Међународне корпорације за инвестиције у Југославији са седиштем у Луксембургу, путем којих су извозила и увозила (претежно аграрна) привредна предузећа. Године 1989. долази до радикалних реформи пословног банкарства. После пет деценија поново се уводи деоничарско друштво и друштво с ограниченом одговорношћу као систем организовања и пословања привредних јединица, па и банака. У складу с тим из В. б. као удружене банке настаје В. б. као пословна банка. В. б. -- Удружена банка престаје да ради 1989, а 1990. са седиштем у Новом Саду почиње да ради В. б. д. д*.* Све до почетка 90-их В. б., захваљујући својој успешности у пословима с иностранством, била је носилац низа значајних крeдитних ангажмана с Међународном банком за обнову и развој из Вашингтона (IBRD), Међународном финансијском корпорацијом из Вашингтона (IFC) и Фондом за реинтеграцију Европског савета са седиштем у Стразбуру. IBRD је В. б. одобрила три зајма: 1975. први пољопривредни крeдитни пројект на југословенском нивоу у износу од 50 милиона долара, 1977. други у износу од 75 милиона долара, и 1980. трећи у износу од 86 милиона долара. За сва три зајма зајмопримац је била В. б., а зајмови су реализовани преко републичких и покрајинских банака. Међутим, трансформација удружене банке у пословну створила је низ правних проблема и спорова на спољнотрговинском плану јер су према иностранству банкарске гаранције могле издавати само за то овлашћене удружене банке, а у претходном периоду на територији Војводине то је била једино В. б. -- Удружена банка.

Од настанка пословна банка В. б. има највећи значај на територији Војводине и послује преко девет равноправних наследника, осам филијала и централе. Од 1995. В. б. д. д. мења име у В. б. а. д. и у том периоду, када се банкарство суочавало с озбиљним проблемима насталим због разбијања СФРЈ, постаје прва пословна банка која добија одобрење од централне банке да ради с хартијама од вредности. У току 1999. почиње с радом берзански посредник Вобдил а. д*.*, супсидијарно предузеће В. б., а почетком 2000. Вобдил и В. б. биле су прве дилерско-брокерске куће које су учествовале у промету акција из својинске трансформације на Београдској берзи. Током 2002. држава постаје већински власник В. б., а наредне године В. б. постаје прва домаћа банка која уводи Виза интернет картицу, закључује оквирне кредитне споразуме са 10 великих страних банака уз покриће агенција за осигурање кредита из Немачке, Италије, Мађарске, Швајцарске и Пољске, добија лиценцу за рад с Дина картицом, уводи нову организацију по пројекту рађеном у сарадњи с Deloitte & Touche. National Bank of Greece Group у 2006. аквирирала је 99,4% акционарског капитала В. б. Национална банка Грчке а. д. Београд припојена је В. б. а. д. Нови Сад 2008, а по припајању те две банке у Србији послују под називом В. б. а. д. Нови Сад.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Гаћеша и др., Историја банкарства у Војводини, Н. Сад 2001.

В. Марлог

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)