Прескочи до главног садржаја

ВУКОТИЋ, Стево

ВУКОТИЋ, Стево, војвода, бригадир, народни посланик (Чево код Цетиња, 11. XI 1861 Цетиње, 10. VI 1922). Син је војводе Петра Стеванова. Краљица Милена му је сестра по оцу. Школовао се у родном месту и на Цетињу. Као младић је био уз оца на ратишту 18761878. и истакао се у биткама са Турцима. Учесник је велике црногорске победе на Вучјем долу 1876. Похађао је официрски курс на Цетињу и постављен за командира Књажеве гарде. За команданта Катунске бригаде именован је 1902. Звање војводе добио је после очеве смрти 1903, као осми и последњи војвода из братства Вукотића. У доба Анексионе кризе 1908/09, када је доста Херцеговаца прешло у Црну Гору, постао је командант бригаде. У Првом балканском рату био је у Приморском одреду. У I светском рату командовао је одредом и био председник Војног суда на Грахову. Oкупацију је провео у својој кући. У Никшићу је јуна 1916. поверљивом човеку пренео да генерал Радомир Вешовић спрема устанак у Васојевићима па је аустроугарски гувернер наредио интернацију црногорских генерала и министара. Залагао се за јединство Црне Горе и Србије и, порукама послатим са Чева 1918, указивао комитама да је борба за то јединство њихов главни задатак. За подгоричку Велику народну скупштину српског народа у Црној Гори кандидован је дан уочи избора и 18. XI 1918. изабран за повереника Чевско-бјеличке капетаније. Његов избор је био значајан као доказ да су и сродници брачног краљевског пара против њих. На Подгоричкој скупштини 26. XI 1918. потписао је са осталим посланицима одлуку о уједињењу Црне Горе са Србијом и одлуку о детронизацији династије Петровић Његош. Добио је највише гласова и изабран је за члана Извршног одбора, привремене црногорске владе. Одбор је као ванстраначка влада управљао Црном Гором пет месеци, до уједињења, и највише се усмерио на сузбијање оружаног отпора одлукама Подгоричке скупштине. Дочекивао је представнике бјелашке омладине на Цетињу и са њима учествовао у акцијама. После уједињења је мирно живео у свом стану на Цетињу. Сахрањен је пред Цетињским манастиром где му је и споменик. Имао је низ црногорских и југословенских одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Са спровода Великог Нар. Војводе", Народна ријеч, 14. VI 1922, IV, 42; А., „Београдска штампа о пок. војводи Стеву Вукотићу", Народна ријеч, 28. VI 1922, IV, 46; Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 19141918, Тг 1969; Ј. Р. Бојовић, Подгоричка скупштина 1918: документа, Г. Милановац 1989.

Миро Вуксановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)