ВУКОВИЋ, Вићенцо

ВУКОВИЋ, Вићенцо (Giovanni Vincenzo/Vicenzo, Vizenzo della Vecchia), предузетник, штампар (?, око 1518 -- ?, после 1575). У српским књигама Виценцо Вуковић, а латинским језиком Дела Веча именован. Син Божидара, оснивача српске штампарије у Венецији, наставио је да се бави трговачким пословима свога оца, међу којима је и трговина књигама српске штампе (stampe serviane). В. и његов ортак Бартоломео да Скио добили су 1546. од венецијанских власти повластицу штампања српских књига у наредних 25 година, чије продужење није касније одобрено. Графичка опрема књига из његове штампарије под снажним је утицајем савремене ренесансне уметности. Поседујући монопол, В. је своја права на штампање српске књиге уступао другима. На друштвеном и политичком плану његове амбиције исказане су у титули српски деспот (Servia Despot) и позивањем на измишљене родбинске везе са владарском кућом Бранковић.

С. Бојанин

После очеве смрти, наставио је послове око штампања књига и трговине тканинама, а организовао је и разгранату мрежу за продају преосталих књига из Божидареве штампарије. Самосталну штампарску и издавачку делатност отпочео је 1546. и њоме се, с извесним прекидима, бавио током наредне две деценије. У том раздобљу штампао је Псалтир с последовањем (1546), Зборник (1547), Служабник (1554), Зборник (1560), Псалтир с последовањем (1561), Триод посни Стефана од Скадра (1561) и Зборник -- Часослов (1566). Мисли се да је објавио и Триод цветни Стефана од Скадра (1563). Мада се ограничио на прештампавање књига које је објавио његов отац, В. се повремено трудио да њихову ликовну опрему учини још раскошнијом. Таква настојања најпотпуније је исказао у Зборнику из 1547, где је, поред дрворезних илустрација наслеђених од оца, употребио декоративне оквире с ренесансним флоралним мотивима и фигуралним композицијама, намењеним Псеудо-Бонавентурином спису Мeditationes vitae Christi, које је позајмио из неке венецијанске штампарије. Упркос узорно опремљеним издањима и развијеној мрежи за њихову продају, штампарски послови В. нису доносили већу добит. Стога је 1574. био принуђен да од папе Гргура XIII затражи материјалну потпору за објављивање српских књига, што Ватикан није прихватио.

З. Ракић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Медаковић, Графика српских штампаних књига XV--XVII века, Бг 1958; Ј. Тадић, „Тестаменти Божидара Вуковића, српског штампара", ЗФФ, 1963, VII/1; Ј. Миловић (ур.), Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина, Тг 1986; М. Пешикан, К. Мано Зиси, М. Ковачевић (ур.), Пет векова српског штампарства 1494--1994: Раздобље српскословенске штампе XV--XVII век, Бг 1994; С. Петковић, „Илустрације српских штампаних књига XV--XVII века између Истока и Запада", у: Црнојевића штампарија и старо штампарство, Пг 1994.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)