ВРБИЦА, Блажо

ВРБИЦА, Блажо, бригадни генерал (Врба код Цетиња, 22. V 1881 -- Београд, 16. XI 1959). Пореклом је из знамените породице Врбица, касније образовање стекао је у Турској, на Инжењеријској академији у Цариграду, где је септембра 1905. унапређен у чин инжењеријског потпоручника. По повратку у Црну Гору почетком наредне године стекао је чин поручника, а 1909. капетана I класе. У овом периоду углавном је био на дужности ордонанса официра краља Николе. У Првом балканском рату је у чину мајора био ађутант команданта Зетског одреда престолонаследника Данила. Активно је учествовао и у I светском рату, најпре као помоћник команданта артиљерије на Ловћенском фронту, а затим као начелник инжењерије и командант Санџачке војске. Истакао се у сукобима око Бабина, Крњаче и Врбова новембра 1915. После пораза Црне Горе, јануара 1916. одведен је у заробљеништво, у логор Карлштајн, где је дочекао крај рата. После стварања нове краљевине поново је ступио у војску у којој је 1920, по завршетку Вишег курса за официре главних родова војске, унапређен у чин бригадног генерала. У времену 1920--1927. био је заповедник више батаљона и пукова, да био 1931--1936. био вршилац дужности или командант пешадије Зетске, Шумадијске и Јадранске дивизијске области. Од 1936. до 1939. налазио се на дужности помоћника команданта Дунавске дивизијске области. Истовремено био је и у Инспекцији земаљске одбране, као и привремени судија Војног суда за официре. Априлски рат дочекао је на дужности команданта пешадије Боке Которске. По окупацији Црне Горе одбио је понуду команданта италијанских окупационих снага генерала Биролија да састави квислиншку владу. Због овога је почетком новембра протеран у Београд, а затим и у логоре, прво у Аустрији и Пољској, а затим од 1943. и у Оснабрик у Немачкој. По повратку у земљу прикључио се Народноослободилачком покрету, али је убрзо, због година, 1946. био пензионисан. Носилац је више од 20 домаћих и страних одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 1914--1918, Тг 1969; Д. Ј. Мартиновић, Портрети, 7, Цт 2000; М. С. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941, Бг 2004.

М. Ј. Милићевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)