ВУКОСАВ ГОВЕДИНИЋ

ВУКОСАВ ГОВЕДИНИЋ, војвода, дипломата (? -- ?, после 1456). При склапању турско-угарског примирја новембра 1451. у Једрену султан Мехмед II Освајач заклео се на текст уговора у присуству српских посланика, међу којима су, по свему судећи, били смедеревски војвода В. и челник Паскоје Соркочевић. Угарска страна ратификовала је споразум 13. IV 1452, а његова важност била је три године. У пролеће 1452. деспот Ђурађ послао је војводу В. на Порту да помогне Дубровчанима око рата против херцега Стефана Вукчића. Стигао је у Једрене заједно с угарским послаником Томом Будаием. В. је предложио да се откупе херцегове земље, али је султан понуду одбио. Верзиран у преговоре на турском двору, В. је почетком пролећа 1454. стигао у Једрене са задатком да султан продужи турско-угарско примирје из 1451. После тешких преговора успео је, уз помоћ везирских веза, да добије султанов пристанак. Деспот Ђурађ је радио на продужењу примирја јер је њиме утврђиван положај српске државе. Већ у мају 1454. обавестио је о В. мисији Јаноша Хуњадија и Владислава Горјанског, водећу личност у табору Хуњадијевих противника. В. се јавља и као судија. Један Дубровчанин обавестио је 1453. власти роднога града да га је други дубровачки поданик позвао „на српски суд у Смедереву код војводе Вукосава". Један Поменик, за који се верује да је настао у Смедереву, помиње, поред деспота Ђурђа, деспотице Јерине и њихове деце, „Вукосава војводу и подружије его Јелу". Према српским летописима војвода В. умро је 1456, највероватније од куге која је те године покосила силан народ.

ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, II, Бг 1982; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.

М. Спремић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)