ВЛАТКО ТВРТКОВИЋ

ВЛАТКО ТВРТКОВИЋ, војвода (? – ?, око 1400). Син усорског војводе Твртка Ивахнића, унук тепчије Ивахна Прибиловића. Ова босанска властеоска породица своје баштинске поседе имала је у области Треботић, у долини Јадра, десне притоке Дрињаче. Територију средњовековног Треботића могуће је оквирно одредити према најстаријем османском попису нахије Треботић из 1468. У низу повеља бана Стјепана II Котроманића (1322–1353) наводе се посебни сведоци „од Треботића", да би се касније њихова властела уздигла у ранг усорских војвода. Војвода Влатко Војводић (Твртковић) први пут се помиње у повељи краља Стефана Твртка I (1353–1391) из 1378, а затим 1380. као сведок „од Треботића", иако врши функцију усорског војводе, као и његов отац, из чије титуле је извео „ново" презиме. Може се претпоставити да је војвода В. предводио Усорце и „војску усорачку" која је, према писању фра Николе Лашванина, 1388. прешла Саву и упала у Срем заједно са угарским одметником баном Иванишем Хорватом, али су били поражени и морали су да се повуку у Босну. И према листама сведока у повељама краља Дабише (1392–1395) и краља Остоје (1398–1404), војвода В. обавља највећу управну функцију у Усори, која у то време обухвата читав северни део Босанског краљевства, од Врбаса до Дрине.

ИЗВОРИ: F. Miklosich, Monumenta Serbica 1858; Ш. Љубић, Листине о одношајих између Јужнога Славенства и Млетачке Републике, IV, Зг 1874; Ђ. Шурмин, Хрватски споменици, I, Зг 1898; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1, Бг – Ср. Карловци 1929; Г. Чремошник, „Босанске и хумске повеље средњег века", ГЗМС, 1949–1950, IV–V; T. Смичиклас, Дипломатички зборник краљевине Хрватске, Далмације и Славоније, XVII, Зг 1981; Р. Михаљчић, „Повеља краља Стефана Твртка I Котроманића кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу", ССА, 2002, 1.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, Босанско Завршје, Бг 1979; П. Анђелић, Студије о територијално-политичкој организацији средњовјековне Босне, Сар. 1982; Ј. Мргић, Северна Босна (13–16. век), Бг 2008.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)