ВАЛЕНТА, Јован

ВАЛЕНТА, Јован, лекар, професор, посланик (Праг, 1826 – Марила, Румунија, 7. VI 1887). Завршио је 1849. Медицински факултет у Прагу и потом радио у Општој државној болници у Прагу до 1852, када је дошао у Србију за окружног лекара у Јагодини. Убрзо је своје име Јан променио у Јован. Касније је био лекар у Смедереву и на Руднику, до постављења за првог управника (1867–1874) новосаграђене Окружне и варошке болнице у Београду. Био је професор хигијене на Великој школи (1874–1882). Посебно се бавио јавном, комуналном и социјалном хигијеном, здравственим просвећивањем и организацијом здравствене службе, о чему је објавио више књига и превода (превод са чешког: др Кодим, Наука о чувању здравља, Бг 1864). Засновао је хигијену као науку у Србији (Хигијена. Наука о чувању здравља (Увод и први део: ваздух), Бг 1877; Засебна хигијена. Дијететика (други део: храна), Бг 1881). Објавио је и велик број радова из своје клиничке праксе (хирургије, урологије, акушерства, физиологије, судске медицине). Први је у Србији описао царски рез (1872). Са Аћимом Медовићем био је иницијатор оснивања (1868), а 1872. образлагао је предлог и био један од оснивача Српског лекарског друштва. Са Владаном Ђорђевићем учествовао је 1875. на конгресу лекара у Бечу као представник СЛД. Био је члан Уставног одбора (1869), посланик Владе у Скупштини и члан Стручне комисије за израду санитетских закона (1879), члан Главног одбора Црвеног крста, редовни члан Српског пољопривредног друштва, почасни члан Друштва чешких лекара, лични лекар краља Милана Обреновића, кореспондентни члан Друштва српске словесности (1862) и редовни члан Српског ученог друштва (1864). Своје књиге је посветио „Милом народу србском!" и несебичним залагањем изузетно је допринео развоју здравствене службе у Србији на почецима њеног организовања. Од 1882. радио је као окружни лекар у Пироту до 1886, када је пензионисан на лични захтев. Последњу годину живота провео је у Београду, а умро у бањском лечилишту за туберкулозу.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Станојевић, „Др. Јован Валента (1826–1887)", САЦЛ, 1958, 86, 4; Л. Глесингер, Чешкословачко-јужнославенске медицинске везе у прошлости, Бг 1964.

Миле Игњатовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)