Прескочи до главног садржаја

ВУЧИНИЋ, Жељко

ВУЧИНИЋ, Жељко, биљни физиолог и биофизичар, научни саветник, универзитетски професор (Београд, 21. I 1949). Дипломирао 1971. на oдсеку биологије Природно-математичког факултета у Београду. Магистратуру одбранио 1975. у Центру за мултидисциплинарне студије (ЦМС) Београдског универзитета, а докторску дисертацију 1989. на Биолошком факултету у Београду. Прошао је сва научна звања до научног саветника (1996), а наставна до ванредног професора (1996). Од 1973. био је запослен у Институту за кукуруз „Земун поље", на Одсеку за физиологију, где је радио до 1989. Током 1989/90. вршио је дужност шефа Одсека за физиологију, а 1990. је прешао у ЦМС у Београду, где је био начелник лабораторије за биофизику и неуронауке до 1992, када је постављен на место помоћника министра за научну политику и инфраструктуру у Савезном министарству за науку, технологију и развој, где је радио до 1995. Од 1996. поново је запослен у ЦМС. Био је директор Центра у периоду 2001--2008. У периоду 1990--2008. држао је наставу редовним студентима и постдипломцима Биолошког факултета из предмета Биофизика биљака, Биохемија и биоенергетика биљака, те Биофизика и биоенергетика биљака, као и на групи за постдипломске студије Физиологије биљака на Пољопривредном факултету у Београду из предмета Биофизика са основама биокибернетике. Члан је Југословенског друштва за биофизику и Југословенског друштва за физиологију биљака од оснивања, потом Друштва биофизичара Србије, као и Федерације Европских друштава биљних физиолога и Европског друштва за изучавање слободних радикала. У првом делу истраживачке каријере бавио се електрофизиолошким истраживањима и надражљивошћу биљне ћелије, транспортом и усвајањем јона од стране биљака, фотосинтезом, фотосинтетичком флуоресценцијом и биохемијом луминисценције живих система, а потом истраживањима у области ћелијских мембрана и ћелијског зида, као и улогом плазмамембранских редокс система и слободних радикала у енергизацији апопластичних процеса.

ДЕЛА: и З. Дамјановић, Ч. Раденовић, „Промена кинетике осциловања биоелектричног потенцијала код биљних ћелија из фамилије Characeae", Архив биолошких наука, 1973, 25; „Фотореспирација и синтеза органске материје", у: Физиологија кукуруза, Бг 1980; и М. Вулетић, „The effect of addition of sucrose to the energy status and the trans-root electrical potential difference of excised maize roots", Plant and cell physiology, 1995, 36; коаутор, „Oxygen radicals produced by plant plasma membranes: Аn ЕPR spin-trap study", Journal of experimental botany, 2004, 55.

К. Радотић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)