ВАЊЕК, Тивадар

ВАЊЕК, Тивадар (Wanyek Tivadar), сликар (Кикинда, 20. IX 1910 – Љубљана, 29. V 1981). Кратко је похађао Уметничку школу у Будимпешти, да би школовање наставио у атељеу Јожефа Варкоња у Зрењанину, у оквиру сликарске колоније на обали Бегеја. Све до II светског рата његова интересовања се крећу од академског реализма преко постимпресионизма до експресионизма. После рата радио је интимистичке пејзаже (узорана поља, вршидба, обала Бегеја) и крајње геометризоване, амбијенталне ентеријере (полице са шлингерајем, дуње на ормару) и екстеријере са фолклорним елементима (ђерам, бунар, кровови, капије, прозори). На његовим сликама преовлађују загасити, плавосиви и сребрнкасти тонови који откривају уметникову повучену, смирену и префињену личност склону медитацији. Седамдесетих година слика у стилу метафизичког сликарства, митологизује реалне предмете (точак, сто, драперија), помоћу којих сугерише људско присуство и остварује живља колористичка решења. Од 1958. излаже самостално и колективно у земљи (Београд, Зрењанин, Нови Сад, Суботица, Кикинда) и иностранству (Беч, Брисел, Темишвар, Ђула, Будимпешта, Венеција, Виченца, Бекешчаба, Варшава). Учествовао је на колективним изложбама УЛУС-а, Октобарског салона, Тријеналу југословенске ликовне уметности и изложбама Уметничких колонија Војводине. Ретроспективне изложбе приређене су му у Новом Саду (1969), Суботици (1970), Зрењанину (1972, 2010), Сомбору (1972) и Београду (1978, 1981). Добитник је награде за ликовну уметност „Форума" из Новог Сада (1961), Октобарске награде Зрењанина (1964), награде Заједнице културе Зрењанина (1970) и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије (1980). Посебно је значајан његов рад у Сликарској колонији и Савременој галерији у Ечки. Највећи број слика и цртежа В. чува се у Народном музеју и Савременој галерији у Зрењанину.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Јовић, Тивадар Вањек: слике 1933–1969, Н. Сад 1969; В. Поповић, Тивадар Вањек: ретроспективна изложба слика из периода 1938–1972, Со 1972; С. Попов, Тивадар Вањек: документи, Зр 2010.

Љиљана Н. Стошић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)