ВЕЏИХИ, Мехмед паша

ВЕЏИХИ, Мехмед паша, намесник Босанског пашалука (1835--1840). Претходно мухафиз у Београду, за намесника Босанског пашалука постављен је недуго после слома побуне Хусеин-капетана Градашчевића и издвајања Херцеговине у посебан пашалук. По доласку у Сарајево, октобра 1835, сазвао је Ајанско веће и саопштио одлуку Порте о укидању капетанија, а тиме и функције наследних капетана на простору некадашњег Босанског пашалука. То је био последњи сазив Ајанског већа у Босанском пашалуку. Као последица укидања спахија у Србији 1833, укинут је и спахијски војни систем (1836). Вест о укидању капетанија и покушаји војних и социјалних реформи изазвали су незадовољство и побуне у Крајини, Посавини, Сарајеву („Глођина буна"), које је валијина војска сузбила уз помоћ албанских плаћеника. Иако су наследне капетаније званично укинуте, поједини капетани задржали су положаје, с тим што су раније њихове титуле добиле одговарајући војнички ранг. Стари капетани и ајани постали су већином муселими у својим нахијама. Као и у случају укидања капетанија и у вези с њима наследних привилегија, процес увођења редовне војске (низам) одвијао се постепено. Формално, укидањем спахијске војске престала је војна функција провинцијских намесника. Они су је ипак задржали, у звању мухафиза или мушира. Побуна 1836, као одговор на порез на продају стоке ван граница пашалука („ђумрук", како га је назвао фра Грга Мартић), убрзо је угушена. Хришћани су и даље плаћали главарину. На крају намесниковања В. појачан је сукоб између апостолског викара бискупа Рафа Баришића и фрањеваца БиХ, односно идеје универзалности Католичке цркве и „пробуђене народности". Седиште Босанског пашалука, које је 1833. из Травника пренесено у Сарајево, В. је опет пренео у Травник 1839. При крају намесниковања В. у Босни, Порта је 1839. прокламовала танзиматске реформе (Хатишериф од Гилхане), које су означиле раскид са класичним османским тимарско-спахијским системом. Ипак, тек је интервенција Омер-паше Латаса средином XIX в. значила спровођење Портиних реформи у БиХ. У време В. обновљене су зграде Иса-бегове текије и мусафирхане у Сарајеву, подигнуте у XV в., а саградио је и џамију у Бијељини (1836/37).

ЛИТЕРАТУРА: Сафвет-бег Башагић, Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине (1463--1850), Сар. 1900; Х. Крешевљаковић, Капетаније у Босни и Херцеговини, Сар. 1954; А. Сућеска, Ајани. Прилог изучавању локалне власти у нашим земљама за вријеме Турака, Сар. 1965; А. С. Аличић, Уређење Босанског ејалета од 1789. до 1878. године, Сар. 1983.

Ж. Вујадиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)