ВИДОЈКОВИЋ, Марко

ВИДОЈКОВИЋ, Марко, књижевник (Београд, 1. X 1975). Дипломирао 2006. на Правном факултету у Београду. Писао колумне за часописе и листове Дуга, Практика, Балкан, Марка, Belgrade Life и Плејбој. Био је извршни уредник српског издања Плејбоја, потом главни и одговорни уредник часописа Максим, заменик уредника Плејбоја. У првом роману, Плес ситних демона (Бг 2001), описује одрастање панкера, а његов наставак је роман Ђаво је мој друг (Бг 2001). Популарност стекао романима Канџе (Бг 2004) и Све црвенкапе су исте (Бг 2006). Добитник је награда Златни бестселер (2005), Кочићево перо (2006), Виталов Златни сунцокрет (2006), као и „Writers in Residence", стипендије Културне мреже града Граца (2008). Читаоци и критичари његова дела разумеју као књижевни израз урбане омладине у времену тешких социјалних поремећаја транзиционог доба.

ДЕЛА: романи: Пикавци на плажи, Бг 2003; Хоћу да ми се нешто лепо деси одмах, Бг 2009; приповетке: Бог ти помого: 19 прича, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Брајовић, „Револуција и други монструми", Нин, 2004, 2810; С. Владушић, „Мржња", Политика, 13. XI 2004; В. Гвозден, „Убод у ножни палац", Златна греда, 2005, 5, 51.

Д. Белеслијин

ВИДОЈКОВИЋ, Миодраг, агроном, научни сарадник (Орешец код Зајечара, 27. IX 1931). Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну (1958), докторирао 1981, а научни сарадник у Институту за кукуруз „Земун Поље" је од 1984. Био је главни агроном земљорадничке задруге „Вогањ" (1958), затим је радио у Пословном савезу за ратарство и семенарство Смедерева (1959--1961) и Пољопривредној станици у Смедереву (1961--1971), а од 1971. радио је у Институту за кукуруз „Земун Поље", где је био шеф Одсека за семенарство, затим помоћник директора и саветник за семенарство до 1996. Његов научни и стручни рад представља изузетан допринос развоју семенарства кукуруза, посебно на примени научних резултата у специфичној производњи и доради основног семена и семена хибрида кукуруза. У току 1971. био је ангажован на увођењу гајења кукуруза у Ирану, 1986. учествовао је у изради техничког пројекта за оснивање три предузећа за производњу семенског кукуруза у Анголи, а 1989--1991. ангажован је као експерт Организације уједињених нација -- Организације за храну и пољопривреду на реализацији пројекта „Унапређења гајења кукуруза у Танзанији" и руководио је пројектом ФАО „Development of national seed production in Tanzania" (1992--1993).

ЛИТЕРАТУРА: Биографије научних радника Института за кукуруз „Земун Поље", Земун 2000.

К. Константинов

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)