ВАПА, Милан

ВАПА, Милан, индустријалац (Смедеревска Паланка, 27. IV 1875 – Београд, 7. IV 1939). Оснивач је прве фабрике хартије у Србији. По занимању је био словоливачки занатски радник. У Београд је дошао почетком августа 1889, када је започео изучавање књиговезачког заната на Варош капији. Након шегртовања, које је трајало две године, постао је радник, али убрзо, већ 1894, одлази у Пешту у намери да се усаврши у послу. У Пешти се запослио у фабрици за израду трговачких књига, чији је власник био Пољак Адолф Сингер. Пет година касније вратио се у Београд и запослио у Државној штампарији, брзо напредујући у служби. Први је увео праксу да се школски уџбеници шију концем, а са тадашњим управником Државне штампарије Миленком Марковићем израдио је дечју таблицу за писање и рачунање. Самосталан рад започео је 1905. када са Глишом Андрејевићем отвара радионицу за израду механичких таблица множења по В. изуму. Радионица која је пословала веома добро првобитно се налазила у Улици Вука Караџића, а касније у сутерену куће на Косанчићевом венцу, где је у високом партеру била смештена Народна библиотека. За време I светског рата радионица је изгорела од аустроугарског бомбардовања. Ратно време В. је провео у Швајцарској. Искористио је прилику да обиђе тадашње познате фабрике хартије и упозна се са у то време модерним системима производње у графичкој индустрији. Новцем од накнаде штете и кредитом добијеним од Француско-српске банке купује земљиште код железничке станице на Сењаку (непосредно уз данашњи Београдски сајам, касније зграда Југошпеда) и почиње изградњу фабрике која је завршена 1924. Страни стручњаци су сматрали да се ова фабрика могла упоређивати са најсавременијим фабрикама хартије у тадашњим развијеним земљама. Имала је сопствени индустријски нормални колосек са електричним краном за утовар и истовар, сопствени фабрички колосек и изузетну локацију, наиме била је удаљена само 1 км од главне железничке станице, а нешто више од Савског пристаништа и станице Београд–Сава. Фабрика је производила фину хартију за писање, штампање и цртање, трговачку и катастарску хартију, полуфину, картонску, полукартонску, хартију за паковање, умножавање, машинску хартију итд. Годишњи капацитет производње износио је 5.000 т, са 300 запослених радника. Након његове смрти, Милица Вапа, супруга, поседујући највећи број акција, изабрана је на збору акционара за председника управног одбора. Данас фабрика коју је основао В. послује као Фабрика хартије АД Београд, на новој локацији и има 102 запослена (крајем 2011). Најстарија је фабрика папира у Србији. Простире се на око 8.000 м². Импозантна централна зграда је стављена под заштиту државе.

ЛИТЕРАТУРА: С. Михајлов, „Фабрика хартије Милана Вапе", Наслеђе, 2010, 11.

Теодор Атанацковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)