ВЕТРУШКА

ВЕТРУШКА (Falco tinnunculus), припада роду соколова (Falco) и реду дневних птица грабљивица Falconiformes. В. у Србији је заступљена типском подврстом F. t. tinnunculus која настањује западни Палеарктик од источног Сибира и Монголије до Европе и Медитерана. Добила име по изузетној контроли лета и коришћењу ветра, односно препознатљивом лебдењу у месту. Гнезди се на стенама, зградама, мостовима, дрвећу – у дупљама и напуштеним гнездима врана. Срећемо је на обрадивим површинама, у клисурама, поред ауто-путева и у градовима. Успешно се прилагодила антропогеним стаништима те је најбројнија врста дневних птица грабљивица у Србији. Процењује се да се у Србији гнезди између 3.000 и 4.000 парова. В. је станарица. Носи од 4 до 8 јаја, инкубација траје 27 дана и исто толико треба младунцима да полете из гнезда. У Србији су забележене још две врсте: белонокта в. (F. naumanii) и сива в. (F. vespertinus). Белонокта в. се некада гнездила у јужној и источној Србији и Војводини. Последње гнежђење забележено је 1993. у Банату. Гнездила се на Косову и Метохији, околини Врања и Неготина, те на Видличу. Белонокта в. насељава Медитеран преко југозападне Азије до Монголије и Кине. Укупна европска популација је процењена на 6.000–8.000 парова. Настањује културну степу, суве отворене медитеранске степске области све до полупустиња. Често се гнезди у колонијама на стенама, зидинама и кућама. Селица је и зимује у подсахарској Африци, Пакистану и Индији. Сива в. насељава источну Европу до источног Сибира, популација у Европи је процењена на 3.000–3.500 парова. У Србији се гнезди од 250 до 350 парова, претежно у Банату. Гнезди се колонијално у напуштеним гнездима гачаца, врана, гаврана и сврака, ређе на стенама, у земљаним откосима и рупама у дрвећу. Селица је која зимује у подсахарској Африци. Код свих в. изражен је полни диморфизам. Хране се ситним глодарима претежно волухарицама, мишевима и крупнијим инсектима, ређе слепим мишевима, ситним птицама и гуштерима, те спадају у веома корисне птице. Угрожене су претераном употребом пестицида у пољопривреди.

ЛИТЕРАТУРА: W. J. M. Hagemeijer, J. M. Balair (ур.), The EBCC Atlas of European Breeding Birds, London 1997; С. Пузовић и др., Атлас птица грабљивица Србије, Бг 2000.

Саша Маринковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)