ВАСИЋ, Александар

ВАСИЋ, Александар, агроном, научни сарадник, повртар (Медвеђa код Трстеника, 7. X 1923 – Смедеревска Паланка, 16. IV 1975). Дипломирао је 1950. на Пољопривредном факултету у Земуну, где je радио као асистент од 1950. до 1955, а затим до 1961. на пољопривредном добру Чока као руководилац ратарства и референт производње семена цвећа, трава, поврћа и ратарских култура. Преласком у Смедеревску Паланку, у Институт за повртарство (1961–1975) за руководиоца Одељења за физиологију и агротехнику развија научно-истраживачки рад на оплемењивању и агротехници парадајза, купуса, пасуља, а највеће резултате је остварио са црним и белим луком. Био је један од иницијатора формирања и рада Групације за лук и арпаџик на нивоу СФРЈ, која је допринела развоју производње и савременог начина чувања арпаџика и луковица за домаће потребе и за извоз. Аутор је поглавља „Луковичасто поврће" у Пољопривредној енциклопедији (Зг 1970). О луковима су му најзначајнији радови: „Influence of the sowing time and the size of sets on the yield and marketable quality of onions", Acta Horticulturae (ISHS), 1975, 52; „Утицај величине и облика вегетационог простора на принос и квалитет црног лука", Зборник радова Института за повртарство Смедеревска Паланка, 1970. Један је од покретача ревије Добро јутро (Н. Сад 1971). Посебан је његов допринос у прикупљању, изучавању и коришћењу домаћих популација поврћа. Из популација купуса пореклом из Западноморавског повртарског басена, створио је сорте: Српски мелез-10 и Српски мелез-4 (са Томанијом Ивановић) признате 1975, репризнате 2005. Један је од твораца три сорте црног лука: Купусински јабучар (у Русији призната као Урал), Јасенички жути и Јасенички црвени. Ове сорте су и данас на сортној листи Србије и околних земаља и успешно се гаје и у најсавременијим системима производње. Одликован је Орденом рада III реда и Медаљом заслуга за народ.

ИЗВОР: Љ. Павловић, „Библиографија радова научних и стручних сарадника Института за повртарство у Смедеревској Паланци", магистарски рад, Бг 2009.

Бранка Лазић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)