ВАЗДУХОПЛОВНИ ТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ

ВАЗДУХОПЛОВНИ ТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ, установа војске југословенске државе, основана 10. VIII 1946. у Земуну са задатком проучавања ваздухопловне технике и разних техничких дисциплина везаних за ваздухопловство. Убрзо по оснивању установа се преселила у Жарково, где је добила велики грађевински простор за изградњу лабораторија и опитних уређаја великих димензија. ВТИ је радио као самостална институција до 3. XI 1948, када је ушао у састав новоформираног јединственог Војнотехничког института ЈА у којем је остао до средине 1950. и до поновног враћања у састав Команде ратног ваздухопловства. Од 1951. до 1957. конструкторска делатност одвијала се у оквиру конструкторских група, док је ВТИ учествовао у аеродинамичким испитивањима модела новопројектованих авиона за потребе ратног ваздухопловства. У том периоду изграђени су основни објекти за рад установе и започето опремање лабораторија. После укидања конструкторских група, крајем 1957, највећи број запослених прешао је на рад у ВТИ, који је објединио ваздухопловно истраживање, пројектовање и испитивање у области ваздухопловства. У периоду до 1966. од авиона реализовани су школско-борбени млазни двосед Г-2 Галеб (1961), лаки јуришни клипни једносед Крагуј (1962) и јуришни млазни једносед Јастреб (1963). У току 1964. завршена је изградња великог подзвучног аеротунела Т-35, а 1966. малог кроззвучно-надзвучног аеротунела Т-36. У пројектовању авиона Орао била је остварена значајна сарадња са Румунијом, а прототип овог авиона полетео је 1974. Крајем 70-их година ХХ в. развијен је у ВТИ и школско борбени авион Г-4 Супер Галеб, чији је први прототип полетео 1978. Да би могле да се испитују макете авиона у надзвучном тунелу, од 1978. до 1984. пројектован је и изграђен трисонични аеротунел Т-38. У њему су могла да се врше испитивања не само модела авиона, него и свих врста вођених ракета, нарочито ракета које се користе за лет у ниским слојевима атмосфере. Током 80-их година XX в. ВТИ је започео развој вишенаменског надзвучног борбеног авиона, али је овај пројекат обустављен крајем те деценије. ВТИ је 1992. интегрисан у јединствени интервидовски Војнотехнички институт Војске Југославије. Ваздухопловна делатност се од тада одвијала кроз рад специјалистичких служби у оквиру Сектора за ваздухоплове, Сектора за ваздухопловне системе, Сектора за експерименталну аеродинамику и Лабораторије за експерименталну чврстоћу. Током 90-их и у првој деценији XXI в. Сектор за ваздухоплове радио је на модернизацији авиона, развоју беспилотних летелица, једрилица и авиона за обуку Ласта 95. Такође, радио је на развоју ракетних система, авио-бомби и на цивилним програмима.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јовановић, „25 година Ваздухопловнотехничког института", Гласник РВ и ПВО, 1971, 5; Група аутора, Развој оружаних снага СФРЈ 1945–1985. Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, Бг 1989; З. Рендулић, Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, Бг 1996; Годишњак српског ваздухопловства 2007, Бг 2007; Историја Војнотехничког института, Бг 2008.

Предраг Лажетић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)