ВУКОТИЋ, Јанко

ВУКОТИЋ, Јанко, државник, војсковођа (Чево код Цетиња, 18. II 1866 -- Београд, 4. II 1927). Отац му је сердар и сенатор Станко. Књаз Никола га је одабрао за школовање у Италији. После припрема на Цетињу, учио је војну академију у Модени (1882--1886) и награђен сабљом као други по рангу у својој класи. По доласку на Цетиње добио је чин поручника и постављен за ађутанта бригаде. Од 1888. радио у Министарству војном, а 1892. са чином командира био командант Књажеве гарде. Први је командант тек отворене Подофицирске школе 1895, а наредне године преузима батаљон сталног кадра. Био је бригадир и командант Стајаће војске 1902. Као начелник у Министарству војном радио на отварању официрских школа на Цетињу и у Никшићу (1903), те реорганизацији црногорске војске (1904). Био члан Државног савета и министар војни у првој парламентарној влади 1905, а као шеф црногорске делегације присуствовао маневрима француске војске. Заступник је председника Владе (1906), командант Никшићке бригаде, управитељ области и командант Катунске бригаде (1907). Због Анексионе кризе био књажев изасланик у Београду, а са Стојаном Новаковићем и Николом Пашићем у Цариграду (1908). Командант Прве црногорске дивизије, судија Великог војног суда и члан Комисије за погранична питања са Турском био је 1910. Наредне године био изванредни изасланик у Подгорици и поново војни министар. Шеф Војне куће и генерал-ађутант је 1912, а у септембру исте године командант Источног одреда у Првом балканском рату. За двадесетак дана је заузео Мојковац, Бијело Поље, Беране, Плав, Гусиње, Рожаје, Пећ, Дечане и Ђаковицу. Као начелник штаба Врховне команде, а потом командант трупа између Дрима и Кира, заузео је Бардањолт и водио преговоре о предаји Скадра 1913. У априлу исте године био председник Владе и министар војни, а истовремено командовао Дечанском (црногорском) дивизијом у Српско-бугарском рату на Брегалници 1913. Делегат је Црне Горе на Конференцији о миру у Букурешту 22. VII 1913. Са чином дивизијара је ушао у I светски рат и са Херцеговачким одредом поразио аустроугарску војску на Грахову 6. VIII 1914. Као командант Санџачке (црногорске) војске у септембру је прешао Дрину, заузео Горажде, кренуо на Сарајево, имао велику битку на Гласинцу (9. и 10. октобра), а потом годину дана држао фронт од Шћепан-Поља до Вишеграда. Октобра 1915. је формирао Јаворски одред да би олакшао одступање српске војске према Албанији. Непријатељску војску је задржао у жестоким борбама на Јавору, Чемерници, Мучњу, Карађорђевом шанцу, Лисином врху и Кадиној стени, а завршну битку водио на Мојковцу почетком јануара 1916. Тада је именован за команданта Црногорске војске, а после окупације Црне Горе интерниран у аустријске логоре. У Бјеловару је писао мемоаре. После рата био је у југословенској војсци, најпре у Другој армијској области до 1920, потом командант Шумадијске дивизијске области (до 1922), командант Босанске дивизијске области (до 1925) и командант Треће армијске области (до 26. I 1927). Чин армијског генерала је добио 1926. Пред смрт је именован за члана Војног савета. Био је црногорски сердар као осми и последњи Вукотић са тим звањем. За велике заслуге су му припала одликовања: златна Обилића медаља за храброст, Данилова звијезда с лентом I степена, црногорска сребрна и златна медаља за храброст и ревносну службу, Орден Белог орла I, II и III степена, Орден Св. Саве I, II, III и IV степена, Карађорђева звезда са мачевима III и IV степена, Карађорђева звезда без мачева II и III степена, Таковски крст, француска Легија части II и III степена, италијански Крст круне III степена и многе друге.

ДЕЛО: Успомене из три рата, Бг 1996.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јововић, Црногорски политичари, портрети, Бг 1924; М. М. Драговић (ур.), Црногорски алманах, Суб. 1929; Д. Д. Вуксан, „Балкански рат (преписка Јанка Вукотића)", Записи, 1935, 13--14; 1936, 15--17; „Неколико докумената из 1913. до 1915. године", Записи, 1937, 18, 2; Ж. Л. Благојевић, „In memoriam сердару Јанку", Записи, 1937, 18, 6; Р. Ј. Драгићевић, „Неколико докумената из балканског рата", Записи, 1941, 25, 4; Споменица прославе 25-годишњице битке на Мојковцу, Бг--Мојковац 1941; М. Ђуришић, Први балкански рат 1912--1913 (операције црногорске војске), Бг 1960; Н. П. Шкеровић, Црна Гора на освитку ХХ вијека, Бг 1964; Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 1914--1918, Тг 1969; Историја српског народа, VI/1, VI/2, Бг 1983; А. Драшковић, Мојковачка битка, Бг 1991; Мојковачка операција 1915--1916, Зборник радова са научног скупа, Бг 1997.

М. Вуксановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)