ВУЈАНОВСКИ, Стефан

ВУЈАНОВСКИ, Стефан, учитељ, педагошки писац (Брђани, Банија, око 1743 -- Сремски Карловци, 19. I 1829). Био је један од ученика Јована Рајића у Сремским Карловцима, завршио филозофију у Шопроњу и право у Бечу. Окончао „нормални течај" код Фелбигера 1777. у Бечу, радио као учитељ у Вуковару, а касније и сам организовао „нормалне течајеве" за образовање учитеља за српске основне школе (Срем, Хрватска, Славонија). Боравио у Немачкој, Пољској и Русији. Био је директор српских школа са седиштем у Осијеку. Написао је, односно приредио, књиге које су пресудно утицале на бројне генерације српских учитеља. Поред тога, В. је аутор и првог потпуног приручника из граматике (црквено)словенског као књижевног језика Срба, која је, крајем XVIII и почетком XIX в., у преписима, упоредо са објављеном граматиком А. Мразовића, била у широкој употреби на српским територијама Хабзбуршке монархије. Руководство к славенстeј граматицe во употреблениjе народных училишт. В кесаро-кралевских державах (Беч 1785) саставио је између 1779. и 1785, на основу немачког приручника Ј. Фелбигера, (црквено)словенске граматике Смотрицког и Ненадовића (Римник, 1755) и тројезичног речника Поликарпова-Орлова (Москва 1704) у оквиру Фелбигерове школске реформе, а ради одбране ћирилице и достојанства књижевног језика Срба. Написао школски правопис (Руководство к правоглаголанију и правописанију за сербска училишта, Беч 1793), буквар (Буквар или началноје ученије человјеком учитсја писменими словенскими, Венеција 1775) и уџбенике црквене историје (Краткаја свештена историја церкве, Беч 1793, Краткаја церковнаја историја, Беч 1794), као и прву немачку граматику на српском језику. За заслуге у уређењу школства постао је угарски племић. Иако се није бавио књижевним радом у ужем смислу речи, његова се делатност, особито у оснивању народних школа и спречавању католичења српске деце, те у стварању уџбеничке литературе, уклапала у прве замахе идеја претпросветитељства међу Србима у Аустријској царевини.

ДЕЛА: Немецкаја граматика из различитих ауторов... в ползу српских детеј на славеносербском језике изјаснена (прва код Срба), Беч 1772; Немачка граматика и руководство к правоглаголанију и правописанију, Беч 1793.

ЛИТЕРАТУРА: С. Костић, „Стефан Вуjановски и његова НѢмецкая грамматiка", ГФФНС, 1971, ХIV/2; Историја школа и образовања код Срба, Бг 1974; С. Гавриловић, „Аутобиографски подаци Стефана Вујановског", ГФФНС, 1974, 17/1; В. Станисављевић, Два века српских уџбеника, Бг 1992; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998; М. Обижаева, „Славяно-греко-латинские основы грамматической и административной деятельности Стефана Вуяновского", Славистика, 2003, VII; „Онтологиjа првих српских граматика (црквено)словенског jезика за Србе", ЗМСС, 2008, 74.

Н. Трнавац; М. Обижајева; РСЕ

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)