ВИЛАЈЕТСКИ АРХИВ

ВИЛАЈЕТСКИ АРХИВ, архив Босанског вилајета у Сарајеву 1865–1878. Садржао је око 200.000 докумената насталих последњих година турске власти у Босни (1852–1878). Поред докумената, архив је располагао и са 450 књига протокола примљених и послатих докумената. Највећи део архива чини грађа на турском језику. Године 1912. сва грађа је пренета у Земаљски музеј у Сарајеву. Њено систематско сређивање почело је 1947. После оснивања Оријенталног института 1950. чинила је највећи део његовог архива. Документи се углавном односе на рад управног већа Босанског вилајета и шеријатских судова. Драгоцени су као извор за изучавање економског живота и друштвених прилика у БиХ – железница, школе, цркве, пољопривреда, здравство, финансије. Један део грађе је драгоцен за сагледавање политике Аустроугарске према Босанском вилајету. Документи В. а. садрже податке о устанцима у БиХ у XIX в. и о ставовима Србије и Црне Горе према њима, као и о ратовима Србије и Црне Горе. Велик део чине шифроване депеше. Током грађанског рата у БиХ 1992–1995. Архив Оријенталног института у Сарајеву претрпео је велику и ненадокнадиву штету.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Хаџибегић, „Архива Босанског вилајета", Гласник архива и друштва архивских радника БиХ, 4–5, Сар. 1965; О. Зиројевић, „Писани трагови Османског царства на тлу Југославије", Зборник за оријенталне студије, I, Бг 1992.

Мирјана Маринковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)