Прескочи до главног садржаја

ВОДОЗАХВАТ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ

ВОДОЗАХВАТ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ, начин преузимања воде из подземних резервоара. Подземне воде се захватају на природним изворима на површини терена или бушотинама и бунарима у оквиру издани, односно водоносних хоризоната. Први начин подразумева каптирање природно истекле количине воде. По правилу, започиње рашчишћавањем терена до матичне стене како би се утврдио начин истицања. Према врсти каптажа разликујемо захват вода гравитационих или узлазних извора. Код првих се обезбеђују услови за хоризонтални доток воде у каптажу, док је код узлазних извора потребно да се отворени или перфорирани део остави у самом поду каптажне грађевине. Код разбијених изворишта и дифузног тока постављају се дренажни ровови или бетонска крила да би се омогућио максимални прихват воде. Каптаже већих извора често имају и преткоморе за бистрење, а за дезинфекцију воде се могу инсталирати хлоринатори. Код плитких или водом сиромашнијих издани израђују се копани бунари. Најчешће су већег пречника како би служили и као резервоари воде, а стабилност зидова се обезбеђује подзидом или уградњом бетонских прстенова. Дубље бушотине се израђују претежно машински. Служе првенствено да се утврди присуство подземних вода, а уградњом цеви мањег пречника претварају се у осматрачке бушотине, тзв. пијезометре. Експлоатациони бунари такође се израђују бушаћим гарнитурама, али са већим пречницима који омогућују уградњу пумпи за црпење. Уколико у издани постоји довољан хидростатички притисак за избијање подземне воде на површину терена без црпења, ову врсту бунара називамо артеским. Код нестабилних зидова бунара (пескови, шљункови) обавезно се уграђују филтри од различитих материјала. Порозност филтра треба да омогући слободан доток воде, али и да спречи унос слојног материјала. Код водом богатих издани израђују се вертикалне шахте великог пречника са хоризонталним дреновима. За снабдевање Београда изведено је око 100 таквих објеката (рени-бунари) у алувијону Саве. Водозахвати овог типа изграђени су и за Нови Сад, Панчево, Обреновац и Крагујевац. Различитим врстама в. п. в. водом за пиће снабдева се три четвртине становништва Србије. Око водозахвата за јавно снабдевање успостављају се зоне санитарне заштите чија величина зависи од хидрогеолошких услова.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Филиповић, Хидрогеолошка истраживања за водоснабдевање, Бг 1980; М. Јахић, Урбани водоводни системи, Бг 1988; Н. Крешић, З. Стевановић, Хидрологија подземних вода извора: инжењеринг, теорија, менаџмент и одрживост, Елсевир--Блумингтон--Оксфорд 2010.

З. Стевановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)