ВУКОСАВЉЕВИЋ, Бранко

ВУКОСАВЉЕВИЋ, Бранко, ваздухопловни мајор, пилот ловац (Неготин, 23. III 1887 – Нови Сад, 19. VI 1919). Завршио је 38. класу Ниже школе Војне академије 1909, као и пилотску школу и школу гађања у Француској 1916. По завршетку школовања у Војној академији службовао је у различитим пешадијским јединицама. У ваздухопловство је прекомандован на Солунском фронту, где се борио као пилот ловац и командир ловачког одељења. Као капетан постављен је јануара 1918. за командира самосталне српске Прве ловачке ескадриле, настале преформирањем дотадашње српско-француске ескадриле АП 521, чија је база била на аеродрому код Вертекопа. Реч је о авијацијској јединици попуњеној искључиво српским летачким и техничким особљем. Као командир ловачке ескадриле извојевао је прву ваздушну победу српске авијације. По завршетку I светског рата био је први командант Ваздухопловне команде у Новом Саду. Погинуо је у ваздушној несрећи изнад новосадског аеродрома. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде с мачевима IV степена, Орденом Белог орла са мачевима V степена, француским крстом Легије части и Ратним крстом с три палме.

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија, 10, Бг 1975; М. Бјелајац, Војска Краљевине СХС 1918–1921, Бг 1988.

Александар Животић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)