ВОЈВОДИЋ, Димитрије Зеко

ВОЈВОДИЋ, Димитрије Зеко, генерал-потпуковник ЈНА, народни херој (Коњуси код Андријевице, 8. V 1908 -- Београд, 25. VII 1987). Гимназију завршио у Беранама 1929, а потом се уписао на Правни факултет у Београду, где се дружио са комунистички опредељеном омладином. Напустивши студије после две године, вратио се родитељима у Пеношевац код Ђаковице и радио као општински благајник до фебруара 1941. Школу резервних пешадијских официра завршио је 1933, а у чин потпоручника произведен је 1934. Активирао се 1941. и учествовао у Априлском рату као командир вода и заступник командира чете. Заробљен је, али је успео да побегне у родно место. У Jулском устанку 1941. био је заменик командира Коњушког герилског одреда. Примљен је у КПЈ и од септембра био ађутант партизанског батаљона у Андријевичком, затим командир вода у Комском НОП одреду. После неуспешног напада на Пљевља, ступио је у 1. пролетерску бригаду, где је био инструктор за специјалне омладинске чете, командир Омладинске чете и заменик команданта батаљона од маја 1942. У 1. далматинској ударној бригади био је заменик команданта, потом и командант батаљона 1942, 1943. командант 1. бригаде 7. банијске дивизије и начелник Штаба 13. приморско-горанске дивизије, а од јула 1944. начелник Штаба 11. корпуса НОВЈ. Од 1945. командант наведене 13. дивизије, начелник Организацијског одељења IV армије, командант 6. дивизије КНОЈ-а, заменик начелника IV одељења Генералштаба ЈА од 1946, командант 1. пролетерске дивизије од 1947. На школовању у Војној академији ЈА био је 1948--1950. Штапске дужности обављао је до 1954, када је постао командант 54. пешадијске дивизије. Од 1957. био је начелник класе и помоћник начелника Школе тактике Више војне академије ЈНА. Пензионисан је 1963. У чин мајора унапређен је 1943, a генерал-потпуковника 1961. Одликован je високим ордењем: Народног хероја, Ратне заставе, Братства и јединства I реда, те Партизанском споменицом 1941.

ИЗВОРИ: Војни архив, Београд; СВЛ, 1934, 1941, 1952--1966; Документи централних органа КПЈ, НОР и револуција (1941--1945), Бг, 7 1988, 11 1989.

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Југославији, Бг 1957; Народни хероји Југославије, II, Бг 1975; М. Станишић, Кадрови револуције. Црногорци на руководећим дужностима у НОР-у народа и народности Југославије (1941--1945), Тг 1984; Политика, 26. VII 1987; 27. VII 1987; 28. VII 1987.

В. Иветић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)