ВРАБАЧ

ВРАБАЧ, град у жупи Неретви чији се остаци налазе у близини данашњег Коњица, према Борцима. Смештен је на коси која носи назив Градина и доминира долином Бијеле, кроз коју води пут ка Приморју. Тврђава следи облик терена и има изглед издуженог клина. Дужина бедема износи 104 м, а ширина града је од 2 до 20 м. Рушевине бедема су понегде очуване и до висине од 1 м, али већи део није видљив. На три брежуљка су изграђене куле, а на нивелисаном простору између њих налазиле су се остале просторије. Највећа кула, којој се прилазило стубиштем, била је округла, а остале две четвртасте. Зидане су ломљеним каменом и кречним малтером. В. је имао значај транзитног места преко којег је водио пут из Дријева за Коњиц -- via Нarente. Постојало је и подграђе -- Подврабач (данас је на том месту истоимено село), које је било важна караванска станица, где се данас налази некропола са седам стећака на локалитету Главичине. Први пут се помиње 1410, када је ту Сандаљ Хранић успоставио царину која је, на протесте Дубровчана, наредне године укинута. Сандаљ је царину обновио 1425, када је његов кнез у В. Стјепан Станичић дубровачким трговцима запленио сребро и восак. Царина је после тога поново укинута, да би је поново обновио Стефан Вукчић Косача 1440. Деценију касније овде је плењено сребро дубровачким трговцима. Истрајавање на царини и честе пљачке говоре о живом трговачком промету. В. се као посед херцега Стефана Вукчића помиње у све три повеље (1444, 1448, 1454). Пао је под турску власт после 1463. На овом простору су Турци 1469. образовали кадилук Неретву, а по попису из 1468/69. тврђава је напуштена. Подграђе Подврабач је активно све до доласка Турака. У њему се 1459. помиње Радивој Љубисалић као домаћи трговац. У већ поменутом попису Подврабач је пописан као село, а не трг.

ЛИТЕРАТУРА: П. Анђелић, „Средњовековни градови у Неретви", ГЗМБиХ, 1958, 13; М. Динић, Српске земље у средњем веку, Бг 1978; Д. Ковачевић Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сар. 1978; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996.

С. Мишић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)