ВОЈНА СТОМАТОЛОГИЈА

ВОЈНА СТОМАТОЛОГИЈА, организована медицинска служба за лечење болести зуба код војника. За време прве владавине књаза Милоша 1829. започето је стварање „српског војинства", а по доношењу „Турског устава", 1838, и званично, када је установљен војни санитет, а за начелника постављен Емерих Линденмајер. Међутим, почеци организованог лечења зуба и уста датирају тек од 1904. Те године је др Милош Ђ. Поповић отворио у Београду Прву зубну станицу у српској војсци у оквиру Главне војне болнице у Београду. Током 1909. у Нишу оснива и Другу зубну станицу при Сталној моравској војној болници. У обе станице рађена је само оперативна, али не и реконструктивна стоматологија. Само су вађени и оправљани зуби. Војни лекари који су се бавили и зубним лекарством током ратова 1912--1918. бивали би мобилисани као лекари. За време балканских ратова брига о зубима и устима у војсци била је минимална. Током 1912--1913. незванично је формирано Одељење за преломе вилица при Петој резервној болници у Београду. У њему је радио др Атанасије Пуљо, лекар који је од 1909. у Земуну имао приватну зубнолекарску праксу. Обрадом ратних повреда, костолома вилица, први је у свету, на делу, показао да хирург и зубни лекар треба заједно да збрињавају ту врсту повреда. Своје резултате из периода 1912--1913. усмено је изложио фебруара 1914. у Српском лекарском друштву, а потом тај текст штампао у Српском архиву. Крајем новембра 1916, у Паризу, на Међусавезничком зубарском конгресу, Атанасије Пуљо наступа са радом „Лечење костолома вилица у Србији 1914--1915". Септембра 1914, Пуљо прелази у Србију и тада га Министарство војно поставља за шефа Одељења за лечење изломљених и повређених вилица у Нишкој војној болници. Јануара 1917, у северној Грчкој, у Водену (данас Едесa), др Милош Ђ. Поповић, уз помоћ леди Табет, отвара нову зубну станицу. Њен значај је огроман. Први пут у историји српског војног санитета ради се и реконструктивна стоматологија, израђују се фиксни и мобилни протетички радови. До пробоја фронта збринуто је преко 18.000 бораца. У I светском рату др Вацлав Јелинек уочио је масовну појаву улцеромембранозног Винцентовог стоматитиса и увео је оригиналну методу лечења овог обољења замрзавањем патолошких промена на деснима хлоретилом. Крајем 1918. у Београду је поново формирана Зубна станица Главне војне болнице Југословенске војске, којом руководи др Миливоје Петровић. У њој су радила три зубна лекара и три дентиста. Током 1930. она се претвара у Зубно одељење Главне војне болнице са 25 кревета. Овим одељењем од 1934. руководи др Вацлав Јелинек, све до 1941, а те године он добија чин санитетског генерала. У бомбардовању Београда, априла 1941, одељење је срушено и не ради током II светског рата. После 1944. формирано је Зубно одељење при Главној војној болници ЈНА у Београду. Лечење зуба и уста обављало се и у гарнизонским зубним амбулантама у Београду. Током 1947. прелази се на мирнодопски рад, а формирају се и поједини одсеци. Зубно одељење 1950. прераста у Клинику за болести уста, зуба и вилица ВМА. Године 1972. она постаје Клиника за стоматологију ВМА, која даље организује стоматолошку службу у ЈНА. Тада Клиника за максилофацијалну хирургију и оралну хирургију постаје самостална јединица (1972). Обе јединице интензивно раде на унапређењу организације, стручног, научног и наставног рада. Током 1980. отвара се Одсек за дечју и превентивну стоматологију, а Одсек за екстракцију зуба и дентоалволарну хирургију прераста у Одсек за оралну хирургију. Са усељењем у нову зграду ВМА, 1981. добијају се неупоредиво бољи услови за даљи развој. Тада на Клиници ради преко 50 доктора стоматологије који су сви специјалисти. Клиника располаже са 47 ординација са најсавременијом опремом и материјалима, хируршком салом, салом за предавања и др. На њој ради 58 зубних техничара, а у настави више професора и осталог наставног особља. Услед дешавања после 1991. долази до опадања у раду и осипања великог броја наставног особља и зубних техничара. Последњих десетак година интензивно се ради на поновном унапређењу рада и обнављању угледа ове установе. Клиника за стоматологију ВМА је највиша наставна, научна и струковна установа у Војсци Србије. Чине је: Одељење за болести уста и зуба са два одсека, Одељење за клиничку протетику са три одсека, Одељење за зубну технику и Одељење за дечју и превентивну стоматологију и ортопедију вилица са два одсека. Посебна јединица је Клиника за максилофацијалну хирургију, оралну хирургију и имплантологију. На Клиници за стоматологију ВМА обавља се и стаж за докторе стоматологије, постоје и последипломске студије, као и усавршавање у различитим гранама стоматологије. До сада је одбрањено 28 докторских и 27 магистарских теза. Специјалистичке испите из различитих грана стоматологије положило је преко 660 доктора стоматологије. Доктори Клинике за стоматологију ВМА објавили су преко 25 књига и монографија и преко 650 научних и стручних радова. Руководиоци војне стоматолошке службе били су: Милош Ђ. Поповић (1904--1919), Миливоје Петровић (1919--1934), Вацлав Јелинек, генерал (1934--1941) и (1945--1947), Сафет Латифић (1947--1969), Војин Петровић (1969--1971), Милосав Старчевић (1972--1989), Благоје Грковић (1989--1992), Миленко Брајовић (1992--1997), Милош Теодосијевић (1998--2001), Бешир Љушковић (2001--2003), Милан Зељковић (2003--2007), Мирослав Драгањац (2008--2011) и Зоран Лазић (од 2011).

ЛИТЕРАТУРА: М. Петровић, „О зубарству у српској војсци 1914--1918", у: С. Станојевић, Историја српског војног санитета и наше санитетско ратно искуство, Бг 1925; В. Гавриловић, Историја стоматологије, Бг--Зг 1986; 90 година војне стоматолошке службе и 50 година Клинике за стоматологију ВМА, Бг 2000; Б. Димитријевић, Стоматологија и култура, Бг 2002.

Д. Ђукановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)