ВАЈКС, Максимилијан

ВАЈКС, Максимилијан (Weichs, Maximilian von), фелдмаршал (Десау, Немачка, 12. XI 1881 – Бон, Немачка, 27. IX 1954). У активну војну службу је ступио 1902. У I светском рату борио се на Западном фронту као генералштабни приправник у чину капетана. По завршетку рата ступио је у оружане снаге Немачке (Рајхсвер) у чину мајора где је 1933. постао командант 1. оклопне дивизије. Од 1938. командовао је 13. корпусом. У том својству је учествовао у аншлусу Аустрије (март 1938), окупацији чешких Судета (јесен 1938) и нападу на Пољску (септембар 1939). Током немачке кампање на Западном фронту 1940. био је командант Друге армије са којом је априла 1941. из Аустрије и Мађарске учествовао у нападу на Југославију. У име немачке Врховне команде 17. IV 1941. диктирао је услове капитулације Војске Краљевине Југославије. Крајем априла 1941, пет месеци пре Врховне команде Вермахта, издао је наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50. У нападу на Совјетски Савез средином 1941. командовао је Другом армијом, која је била у саставу групе армија Центар и дејствовала на московском правцу. Од јануара до јула 1942. био је командант Друге армије и посебне армијске групе на левом крилу Групе армија Југ у Украјини. До средине 1943. командовао је Групом армија Е у Стаљинградској бици. Од августа 1943. до марта 1945. био је командант Балкана и Групе армија Ф. Суђено му је за ратне злочине почињене на простору Југославије, али је судски процес прекинут 1948. због његове тешке болести.

ЛИТЕРАТУРА: ВЕ, 10, Бг 1975; Г. Винт, П. Калвокорези, Тотални рат, Бг 1987; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939–1945, Бг 1994.

Александар Животић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)