ВЕЛИКА ВРБИЦА

ВЕЛИКА ВРБИЦА, село у источној Србији, у Кључу, уз обалу Дунава око 10 км источно од општинског средишта Кладова. Кроз село пролази локални пут, који прати десну обалу реке. Насеље је изграђено на платоу високом око 97 м, за око 50 м вишем од алувијалне равни Дунава. Овалног је облика и са мрежастим распоредом улица. У историјским изворима помиње се од 1530/31. Током послератног периода број становника је благо осцилирао на приближно истом нивоу. Године 2002. имало је 996 становника, а 2011. 792 (73,5% Срба, 22,2% Ашкалија). Депопулација се појављује у најновије време као последица одласка на рад у иностранство. У пољопривреди је радило 44,8% активног становништва. Знатан број ради у непољопривредним делатностима, највише у другим местима (28% активног становништва). У селу су црква, четвороразредна основна школа, задружни дом, дом културе, амбуланта и неколико продавница.

Србољуб Ђ. Стаменковић

У В. В. су нађени трагови насеља дубовачко-жутобрдске групе и из римског периода. Посебно је важан случајни налаз 1855. златног накита из оставе или гроба, на обали код дубовачко-жутобрдског локалитета. Била је то ниска од 1.021 перле, махом кугласте, као и седам биконичних и девет профилисано цилиндричних, затим седам профилисаних лунуластих привесака, два прстена за косу са угравираном орнаментиком, једне кружне плочице од искуцаног лима, три шипчице са девет бушених рупица, као и две увијене спиралне жице. Хронолошки одговара касној фази средњег бронзаног доба и везује се за дубовачко-жутобрдску групу која је била раширена у јужном Банату и североисточној Србији. Сами предмети по високом квалитету израде могли су представљати импорт из карпатских златарских радионица, мада има и мишљења да су производ домаћих мајстора.

Растко Васић

ЛИТЕРАТУРА: М. Митић, „Преисторијски златан накит из Велике Врбице", Старинар, 1907, н. р. II; М. Гарашанин, Праисторија на тлу СР Србије, Бг 1973; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)