ВИДОВИЋ, Витомир

ВИДОВИЋ, Витомир, агроном, генетичар, универзитетски професор (Соколина код Доњег Вакуфа, БиХ, 10. XII 1947). Дипломирао (1970) и магистрирао (1972) на Пољопривредном факултету у Новом Саду, а докторирао (1976) на Биотехничком факултету у Љубљани, из области популационе и квантитативне генетике свиња. Постдокторске студије из генетике животиња и теорије селекције обавио на Универзитету Корнел, a усавршавања у Единбургу и на Тринити колеџу. Од 1970. ради на Пољ. ф. у Новом Саду, где је од 1990. редовни професор за област генетике и оплемењивања животиња. По позиву одржао је 30 предавања на 20 факултета у свету. Био је продекан на Пољ. ф. у Новом Саду (2000--2002). Допринео је развоју генетике и селекције у сточарству, усавршио теорију селекције и у пракси применио резултате из квантитативне, популационе, цито и молекулске генетике и произвео домаће селекције свиња и говеда са високим генетским потенцијалом. Увео је у праксу тестове на полиморфизам капа казеина, бета глобулина и трансферина код млечних говеда. Користећи микро сателитске технике, изоловао је ген за осетљивост на влагу у сисара (превасходно говеда и свиња), као и ген одговоран за понашање Esherihia coli. На тај начин је допринео да геномска селекција уз помоћ метода конвенционалне селекције, мешовитих модела, „БЛУП -- најбољи линерани непристрасни метод процене и оцене генотипа", буде значајан фактор бржим променама генетске основе својстава животиња. Моделирао је компјутерске програме којима се управља производњом, генетиком, селекцијом и економијом, а који се користе на 147 фарми у републикама бивше СФРЈ. Поседује и сопствену фарму свиња на којој се изводе огледи и производи нови генетски материјал. Објавио је уџбенике: Принципи и методи оплемењивања животиња (Н. Сад 1993), Генетика животиња (Н. Сад 2010), Теорија оплемењивања животиња (Н. Сад 2011). Дописни члан АИНС (Академије инжењерских наука Србије) од 2012. За истраживачки рад добио је признање Истраживач године Војводине (2003).

ДЕЛА: Estimation of genetics trend using BLUP procedure, Dublin 1983; и Д. Кошарчић, Вештачко осемењавање као сегмент селекције свиња, Н. Сад 1998; и М. Ступар, Молекулска генетика, Н. Сад 2010; коаутор, Практично свињарство, Н. Сад 2011; и В. Шубара, Фармски менаџмент: кључ успеха, Н. Сад 2011; и Д. Лукач, Генетски параметри, Н. Сад 2013; Вештачко осемењавање свиња, Н. Сад 2013.

ИЗВОР: Архива Пољ. ф. у Новом Саду.

Б. Лазић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)