Прескочи до главног садржаја

ВУКЧЕВИЋ, Мило

ВУКЧЕВИЋ, Мило, историчар, професор (Фармаци код Подгорице, 1896 -- Алибунар, 11. IV 1941). Био је добровољац у Првом балканском рату. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду. Радио је као гимназијски професор у Вршцу, Новом Саду, Темишвару и Београду, а једно време и у Градском музеју у Вршцу. Са групом мештана, официра и војника југословенске краљевске војске стрељан је у порти цркве Светог Благовештења у Алибунару (Банат). Био је то чин окупаторске одмазде за убиство једног немачког официра. Краће, хеуристички утемељене студије о разним питањима српске историје објављивао је углавном у међуратној научној периодици. Истраживао је у домаћим архивима, у првом реду Цетињском, као и у Ратном архиву у Бечу. Приредио је дневник аустроугарског пуковника Виљема Сауервалда (1839--1908), који је у својству помоћника барона Темела боравио у Црној Гори 1877--1878, а касније и као аустроугарски војни изасланик. Избијање II светског рата онемогућило је В. одбрану припремљене докторске дисертације о збивањима у Црној Гори и Херцеговини у предвечерје и почетком Велике источне кризе. Постхумно је објављена као посебно издање у едицији Библиотеке Историјског института Црне Горе (Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874--1876, Цт 1950).

ДЕЛА: „Сауервалдов дневник", Мисао, 1931, 36, 1--2; 3--4; 5--8; „О политици грофа Андрашија према нашем народу уочи источне кризе", ГИДНС, 1932, 5; Ђурђева Јерина у традицији и науци, Вш 1934; „Светозар Милетић према Црној Гори", ЛМС, 1939, 4--5; Југословени у румунском Банату, Н. Сад 1939.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија српске историографије, Бг 1997; С. Божовић, Немачки злочини у Алибунару 1941, Пан. 2004; Н. Рацковић, Лексикон црногорске културе, Пг 2009.

Ж. Вујадиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)