ВИНКОВЦИ

ВИНКОВЦИ, град у Хрватској, у Славонији, у Вуковарско-сремској жупанији на реци Босут. Центар жупаније удаљен је 19 км према североистоку. В. су обласни гравитациони центар и значајна раскрсница путева (према Осијеку, Вуковару, Славонском Броду и Жупањи, односно аутопуту Београд–Загреб) и железничких пруга (према Загребу, Београду, Осијеку, Вуковару и Брчком). Први помен под именом В. је из времена турске владавине 1546, када су били седиште нахије. У време аустријске владавине били су у Војној граници, што им је знатно ограничавало привредни развој. Он је оживео укидањем Војне границе 1881. и градњом железничких пруга (Борово – В. – Славонски Брод 1878, В.–Брчко 1886, В. – Сремска Митровица 1891, В.–Жупања 1901, В.–Осијек 1910), што је убрзало развој индустрије и других градских функција. Године 1866. имали су 3.113, а 1910. 9.220 становника. Масовна су била насељавања Мађара и Немаца, који су током XIX в. на западној граници старог насеља изградили ново, Винковачко Ново Село. Број становника 1991. износио је 35.347 (7,8% Срба и 3,8% Југословена), 2001. 33.239 (93,4% Хрвата, 2,8% Срба), а 2011. 31.961 становник. Има шест основних школа, гимназију, неколико средњих стручних и виших школа, те Пољопривредни факултет. Барокна жупна црква Св. Еузебија и Полиона мученика изграђена је 1772–1777. Српска православна црква Св. Тројице, изграђена 1794, била је оштећена у II светском рату и у рату 1991. Насеље је настало на левој страни реке, на великој окуци где је изграђен мост. Главне градске улице се зракасто шире од тог прелаза. Споредне улице су праве, али се укрштају под различитим угловима. Центар је формиран у јужном делу насеља. Оно је на северу омеђено железничким пругама и пространом железничком станицом. Мањи део насеља смештен је на десној страни Босута. Индустријски објекти изграђени су на периферијама.

ЛИТЕРАТУРА: М. Марковић, Славонија, Зг 2002; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004.

Мирко Грчић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)