ВОЈИН ЈУГА

ВОЈИН ЈУГА, војвода (? -- ?). Потомак властеоске породице познате још из времена кнеза Лазара. Вероватно је његов отац Југа имао поседе који су били приложени манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори крајем XIV в. Према подацима повеље, баштина породице Југа налазила се у области Дубочице. У уводу Рударског законика за Ново Брдо спомиње се у припремама око кодификације извесни Богдан Југа, као и касније 1435, а који би могао имати извесне сродничке односе са војводом В. Војвода В. се први пут спомиње у изворима као преговарач о миру 1423. између Венеције и Ђурђа Бранковића који је заступао свог ујака, деспота Стефана Лазаревића. Скадарски мир склопљен је 12. августа, а међу пет војвода које су учествовале у мировним преговорима, војвода В. је међу сведоцима споменут на првом месту, што говори у прилог његовом значају. О његовој даљој делатности нема вести у изворима све до 1440, када га је деспот Ђурађ Бранковић упутио као свог посланика у Венецију. Није потпуно јасно у какву мисију је отишао војвода В. као Ђурђев поклисар. Претпоставља се да је његова дипломатска активност била усмерена ка деспотовим покушајима обнове српске државности која је привремено била укинута османским запоседањем престоног Смедерева 1439.

ИЗВОРИ: Ш. Љубић, Листине о одношајих између Јужнога Славенства и Млетачке Републике, VIII, Зг 1886; С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912; Н. Радојчић, Рударски законик деспота Стефана Лазаревића, Бг 1962.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба 2, Бг 1952; М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Бг 1978; А. Веселиновић, Држава српских деспота, Бг 1995; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1999.

М. Шуица

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)