ВИЛАЈЕТ

ВИЛАЈЕТ (арап. wilāya), област, територија, земља која представља највећу управну јединицу у Османском царству. Установљен је Уредбом о в. из 1864. којом је ранија територијална подела на ејалете замењена у циљу централизације власти, ефикаснијег прикупљања пореза и организације управе. На челу в. налазио се валија којег је именовала османска влада, тзв. Висока Порта. Саветодавну улогу у управљању в. имало је и управно веће (меџлис) чији су чланови поред валије били чиновници задужени за поједине послове (просвета, јавни радови, жандармерија, здравство), по два истакнута представника муслиманског и немуслиманског становништва, као и духовне вође сваке верске заједнице, што је био резултат реформи царства у XIX в. В. се делио на санџаке (под управом мутасарифа), а санџаци на кадилуке (под управом кајмакама), у којима су такође постојала управна већа слична онима на нивоу в. Административна јединица у оквиру кадилука била је нахија (с мудиром на челу) коју су чинила села. Овај систем управе први пут је примењен 1864. у Дунавском в. на чијем се челу налазио Мидхат-паша. Од 1867. почео је да се примењује у већини провинција. Од 1864. формирано је 10 в. (са 44 санџака) у Европи, 16 в. (са 74 санџака) у Азији и један в. (са пет санџака) у Африци. Вилајетски систем је потврђен Уредбом о општој вилајетској управи из 1871.

ЛИТЕРАТУРА: İ. Ortaylı, Türkiye Teşkilat ve İdare Tarihi, Ankara 2008; S. A. Somel, The A to Z of the Ottoman Empire, Lanham–Toronto–Plymouth 2010.

Мирјана Маринковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)