ВРХОВИНА

ВРХОВИНА (каноник, поповина), дажбина у средњовековној Србији. Преузета је из Византије, где се називала kanonikovn. Према Синтагми Матије Властара, састоји се из таксе за рукоположење и годишње дажбине коју су свештеници плаћали надлежном архијереју. Синтагма такође одређује висину годишњег износа каноника (тј. в.) у новцу и натури, у зависности од броја домова парохије. Изјава попа Ђорђа о обавезама према епископу хвостанском Јосифу, који га је рукоположио (служила као образац за ту врсту аката), прописује обавезу свештеника да три пута годишње иде епископу са поклоном законим. О примени прописа о в. из Синтагме у Српској цркви сведочи глоса уз њен наслов -- Каноник јеже ми поповину именујем -- и чињеница да се као самосталан чланак налази у неким преписима Душановог законодавства. На дечанском властелинству право убирања в. од попова имао је манастир пошто ју је владар откупио од епископа хвостанског за 500 перпера и 400 оваца с јагањцима.

У средњем веку в. означава и географски појам, планински крај. Босански краљ Остоја поклонио је 1400. војводи Хрвоју град и жупу Ливно, од завода (долине, жупских области) до врховине (планина које окружују град), тј. хливанску врховину и жупу. Тако се називао и планински крај у средњем току Врбаса, северно од Јајца.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, Средњовековно српско парохиско свештенство, Ск 1923; Д. Динић Кнежевић, „Прилог проучавању свештенства у средњовековној Србији", ГФФНС, 1968, 11--1; А. Соловјев, Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године, Бг 1980; Тhe Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford 1991; С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Бг 1999.

Ђ. Бубало

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)