ВЛАДИМИРИЋИ

ВЛАДИМИРИЋИ, средњовековна властеоска породица из источне Босне. Били су у сродству са Павловићима. Родоначелник породице највероватније је био Владимир Вукосаљић којег је убио Франко Округли из Дубровника. Владимиров син Вукашин и Прибио Јурјевић ослободили су маја 1411, у своје име и име својих синова и браће, Франковог брата Вукоја сваке одговорности. Владимирови синови вероватно су били кнежеви Радосав, Вукашин и Јурко. Радосав је уписан као сведок на повељи краља Стефана Остојића из 1419, и повељама Павловића из 1423, 1427. и 1432. Вукашин је сведок на повељама Павловића из 1423, 1427. и 1432, а Јурко на повељама из 1427, 1432. и 1433. На повељи из 1423. сведоке је чинила властела „нашега племена", а уз име Радосава Владимирића стоји одредница „брат мој". Радосав је имао два сина: Радоја и Јурја. Кнез Радоје је уписан као сведок на повељама Павловића из 1439. и 1442. На две повеље краља Стефана Томашевића из 1461. уписан је као пристав од двора и као дворски. Кнез Јурај је сведок на повељама Павловића из 1442. и 1454. Сведок на повељи из 1454. био је и кнез Вукас, највероватније син Вукашина или Јурка. Део породице се пред пад босанске средњовековне државе настанио у Задру. Јурај, Радић и Радивој, син њиховог брата Радоја, покренули су 19. V 1463. судску парницу ради наплате дуговања које њихов рођак војвода Петар Павловић није успео да наплати за живота.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Хумско-требињска властела, Бг 1967; М. Шуњић, Босна и Венеција (односи у XIV и XV ст.), Сар. 1996; М. Благојевић, Државност земље Павловића, Бл -- Срп. Сар. 2003; С. Рудић, Властела Илирског грбовника, Бг 2006.

С. Рудић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)