ВУЈИЋ, Слободан

ВУЈИЋ, Слободан, инжењер рударства, универзитетски професор (Черевић, Срем, 23. VI 1947). На Рударско-геолошком факултету (РГФ) у Београду дипломирао 1970. на Смеру за електротехнику и машинство и Смеру за површинску експлоатацију, магистрирао 1975. а докторирао 1980. Специјализирао и усавршавао пројектовање рудника, примењено рачунарство, математичко моделовање и операциона истраживања у Институту нуклеарних наука „Винча", на Московском државном рударском универзитету, Институту „Украјинапројект" Кијев, Рударско-металуршкој академији Краков, Универзитету „Ломоносов" у Москви и Краљевској рударској школи Империјал колеџа у Лондону. Од избора за асистента 1972. ради на матичном факултету, а у звање редовног професора биран 1991. Био је шеф Катедре за примењено рачунарство и системско инжењерство, држао наставу на предметима: Пројектовање површинских копова (ПК), Одводњавање ПК, Примењено рачунарство, Аутоматизација и управљање процесима, Математичко моделовање, Операциона истраживања и др. Држао наставу на „Мегатренд" универзитету у Београду, те, по позиву, на универзитетима у иностранству. Припада групи рударских стручњака који имају пионирску улогу у откривању нових научних подручја. Теоријским истраживањима и оригиналним решењима остварио доприносе којима је нашу научну мисао на овом пољу сврстао у светски врх. Оснивач је београдске школе математичког моделовања, системског инжењерства и примењеног рачунарства у рударству и геологији. Међу бројним монографијама, издвајају се: Математичко моделирање лежишта минералних сировина (Бг 1985), прва монографија из рударства на РГФ и једна од ретких из ове области у то време у свету, Примена математичких метода при откривању и истраживању лежишта минералних сировина (Москва 1987), Увод у практичне нумеричке методе за решавање струјања подземних вода (Бг 1989), Примена метода коначних елемената код геостатичких прорачуна у рударству (Бг 1991), Математичко моделирање транспорта загађења подземним водама (Бг 1995), Минерално-сировински комплекс СЦГ на размеђи два миленијума (Бг 2003), Минерални ресурси и прогноза потенцијалности металичних и неметаличних минералних сировина СЦГ (Бг 2003), Методе за оптимизацију експлоатационог века рударских машина (Бг 2003), Рудник бакра Мајданпек (Бг 2003), Селективно откопавање и одлагање откривке у циљу рекултивације (Бг 2006), Руднички мултифункционални GPS (Бг 2008), Пројектовање рекултивације и уређења предела површинских копова (Бг 2009), Повећање енергетске ефикасности производње површинских копова опекарских сировина адаптивним вођењем експлоатационих процеса (Бг 2012), Аутоматизација и управљање процесима у рударству (Бг 2012). Коаутор прве изложбе о српском рударству Рударство на тлу Централног Балкана -- Осам хиљада година историје (САНУ, Бг 2003) и аутор изложбе Четрдесет година рачунарства у српском рударству (САНУ, Бг 2010). Дао је значајан допринос решавању бројних проблема рударске индустрије, увођењу нових рачунарски подржаних технологија, реинжењерингу и продужењу експлоатационог века рудника, заштити животне средине, развоју и очувању српског рударства. Његова решења даљинског управљања рудничким системима, са сателитском навигационом технологијом и вишестепеном логиком, представљају новину и убрајају се у најзначајнија остварења у овој области. Учествује у увођењу у првог рачунара (Tara-50) на РГФ, те усмеравајуће утиче, доприноси истраживањима, подизању и интегрисању знања из рударства, примењене математике и рачунарства. Оснивач Рачунарског центра (1976) и Катедре за примењено рачунарство и системско инжењерство РГФ (1994), Југословенског комитета за примену математичких метода и рачунара у рударству и геологији (1988). Један је од оснивача Смера и Катедре за површинску експлоатацију РГФ (1972) и истоименог Комитета (1973) при Савезу инжењера и техничара Југославије (СИТЈ), чији је био први секретар. Својим делом утицао је на развој инжењерске мисли и осавремењавање образовања рударских и геолошких стручњака. На РГФ је покренуо и оформио нови студијски програм Рачунарство и системско инжењерство. Био је секретар Председништва СИТЈ, продекан РГФ, потпредседник Удружења универзитетских професора и научника Србије, координатор Комисије за научну сарадњу Југославије и СЕВ-а (1980--1990), члан Координационог тима и Научног савета изградње Система научних и технолошких информација Југославије (1989--1991), оснивач Балканског рударског конгреса (2005) и др. Редовни члан и секретар Одељења рударских и геолошких наука Академије инжењерских наука Србије. Инострани члан Руске академије природних наука и Академије рударских наука Русије, редовни члан Балканске академије наука за минералне технологије, почасни доктор Универзитета у Софији, почасни члан СИТ и Научно-техничког савеза за рударство, геологију и металургију Бугарске. Добитник више признања за научне доприносе, значјнија су: Плакета „Проф. др Војислав Стојановић", повеље „Проф. др Бранислав Миловановић", „Симопис" и „Никола Тесла", Сребрна медаља Академије рударских наука Русије.

ИЗВОР: Архива РГФ-а.

ЛИТЕРАТУРА: Мнографија Академије инжењерских наука Србије, Бг 2008.

Д. Салатић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)