ВУЈОВИЋ, Велибор

ВУЈОВИЋ, Велибор, песник, машински инжењер (Сивац, Бачка, 15. X 1946). Машински факултет завршио у Београду, постдипломске студије у Сарајеву, докторат из области техничких наука одбранио на Машинском факултету у Београду (2002). У Сарајеву је живео од 1971. до почетка рата 1992. Од тада живи у Београду и ради као истраживач у Институту за нуклеарне науке „Винча". Објавио је четири књиге песама, повремено пише прозу и преводи са руског. Поезија му је представљена у антологијама: Новије пјесништво Босне и Херцеговине (Сар. 1990), Модерно српско пјесништво -- Велика књига српске поезије од Костића и Илића до данас (Сар. 1991) С. Тонтића и Боготражитељи -- избор српске поезије надахнуте хришћанством (Бг 2001) Д. Брaјковића. Песме су му превођене на грчки и руски језик. Његов једноставан, елиптичан, сажет и опор поетски исказ, којим, преко сугестивних поетских слика, трага за смислом живота и поезије, за границама унутрашње самоће и поетским одјецима личне и колективне драме, открива песника скептичног доживљаја света, стишане рефлексије и дубоке емотивности.

ДЕЛА: Истраживачи самоће, Сар. 1972; Ћорсокак, Сар. 1977; Језик и зидови, Сар. 1984; Црна кутија -- Песме 1969--1999, Бг 2000.

ЛИТЕРАТУРА: С. Тонтић, „Велибор Вујовић -- Истраживачи самоће", Поља, 1974, 79; С. Гордић, „Песници двехиљадите", ЛМС, 2001, 468, 1--2.

М. Недић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)