ВАРАЂАНИН, Аркадије

ВАРАЂАНИН, Аркадије, учитељ, педагог (Велика Кикинда, 1. I 1844 – Нови Сад, 18. VI 1922). Трговачку школу је учио у Пешти, а Учитељску школу у Сомбору после које је неколико година радио као учитељ у Великој Кикинди и Новом Саду. Потом је 1870. добио стипендију Српског црквено-народног сабора и упућен у Готу на студије педагогије где је у Педагошком семинару слушао предавања Карла Кера, после чега је постао предавач будућим учитељима у Вршцу. Позиван је и да ради као професор Учитељске школе у Крагујевцу, али то није могао да прихвати. Био је управитељ новоосноване више девојачке школе у Новом Саду, а ширу популарност је стекао као управитељ познатог Српског учитељског конвикта (1890) за учитељску децу која се школују у Новом Саду. Формирао је и Учитељску задругу 1907, која касније добија назив „Натошевић". Учествовао је и у оснивању Задруге Српкиња Новосаткиња и био посланик Српског црквено-народног сабора (1892). За националну историју педагогије значајни су његови извештаји и споменице о раду тих друштава: извештај о раду Матице српске за време док је 1910–1911. замењивао болесног секретара Милана Савића, извештај о учешћу на Конгресу словенских учитеља у Бечу 1873 (вршачки Учитељ), споменице и белешке о раду учитељских друштава у чијем је раду учествовао. Уређивао је Женски свет (1886–1914), Летопис Матице српске (замењујући уредника М. Савића 1910–1911), а покренуо је и уређивао Учитељски весник. Посебно је значајан његов рад Др Ђорђе Натошевић, реформатор српске народне школе (Бг 1908). Историчари педагогије у Срба сврставају га међу следбенике Песталоција.

ЛИТЕРАТУРА: Историја школа и образовања код Срба, Бг 1974; Н. Трнавац, Лексикон историје педагогије српског народа, Бг 2012.

Недељко Трнавац

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)