ВРАГОЛИЋ

ВРАГОЛИЋ (Trapa), род jедногодишњих укорењених пливајућих водених биљака из фамилије Trapaceae. У народу ова биљка има разна имена која су инспирисанa изгледом и својствима плода (водени бик, водени зуб, водени орах, орашак, касароња итд.). Стабљика в. је дугачка до 3 м, еластична, при врху често граната. На стабљици се сукцесивно развијају три врсте листова: подводни линеарни и ланцетасти који брзо опадају, те пливајући ромбични, кожасти и назубљени, који образују розету дијаметра 10--30 цм. Лисне дршке пливајућих листова су мехурасто проширене и пуне ваздуха и као пловци држе лисну розету и плодове на површини. Фотосинтетичку функцију подводних листова преузимају дугачки, обично перасто гранати зелени адвентивни коренови. Цветови су мали и бели, смештени у пазуху пливајућих листова. Плод је крупна тамна коштуница карактеристичног рогљастог облика, са два или четири чврста, одрвењена израштаја („рогови" или „краци") који се завршавају бодљикавим харпунастим шиљцима. Омотач плода је чврст, а језгро меснато. Плодоноси од јула до октобра. Расејава се воденим струјама и крупним мочварним животињама. В. расте у барама, меандрима или споротекућим еутрофним водама. У свету је познато 20--30 врста в. Широко, али дисконтинуирано су распрострањене у Европи, Азији, Африци и Америци. У Србији су познате четири врсте: дугокраки в. (T. longicarpa), краткокраки в. (T. brevicarpa), европски в. (T. europaea) у барама Војводине и ендемични моравски в. (T. annosa) у „моравиштима" -- некадашњим меандрима Велике Мораве. В. је у многим државама Европе угрожена или ишчезла врста. У Србији су релативно честе биљке, осим моравског в. (T. annosa) који је скоро уништен исушивањем „моравишта". Плодови се од давнина употребљавају за исхрану људи и стоке, у народној медицини, за бојење тканина, као украс и талисман. Сматра се да је в. био важна биљка за исхрану људи у сојеничким насељима. И данас се гаји, посебно у Индији, Кини, Јапану и Централној Африци. Са једног хектара може се сакупити и до 600 кг чистог језгра плодова у којем преовлађују скроб (50--66%), беланчевине (8--19,9%), целулоза, 15 аминокиселина, органске киселине и др. У плодовима в. има скроба и беланчевина као у пшеници, а више него у семенима кукуруза и кртолама кромпира. Једе се печен и куван, од брашна се може месити хлеб и справљати каша.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јанковић, Екологија, распрострањење, систематика и историја рода Trapa L. у Југославији, Бг 1958; Ј. Блаженчић, „Утицај неких еколошких фактора на морфогенезу водене биљке орашка (Trapa L.) -- експериментална студија", ГИББУБ, 1971, VI, 1--4; М. Јанковић, Ј. Блаженчић, „Trapa annosa Janković (моравски водени орах, орашак, рашак, морашак)", у: В. Стевановић (ур.), Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони, Бг 1999; К. Боројевић, „Културна историја воденог ораха (Trapa natans L.) од праисторије до данас", РМВ, 2009, 5.

Ј. Блаженчић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)