ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ СУД

ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ СУД, образован Уставом из 1931, наследник је Великог духовног суда из 1920. као виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака, за црквено-брачне спорове, као и за све спорове унутарње црквене управе, који не спадају у надлежност СА Сабора и СА Синода. Као апелаторијски (призивни), В. ц. с. је сталан са седиштем у резиденцији патријарха. Сачињавају га: три епископа које из своје средине делегира СА Синод (од којих једног именује за председника), два мирска свештеника (као почасни чланови) и два свештеника (као њихови заменици које такође бира СА Синод на четири године) и један референт, такође свештеник. У случају спречености председника или епископа замењују их други епископи из СА Синода који их делегира. Свештеници као почасни чланови и њихови заменици морају имати завршене више богословске и по могућности правне науке, са најмање 10 година црквеносудске или црквеноадминистративне службе или најмање 15 година парохијске или црквенопросветне службе. Референт мора имати више богословско и по могућности правно образовање са најмање пет година црквеносудске или црквеноадминистративне службе. У одсуству референта председник за деловођу одређује једног чиновника из канцеларије СА Синода истог ранга. Чланови и референти не могу бити сродници (ни међусобно нити са председником) по крви до четвртог степена закључно, а по тазбини или крштењу до другог степена закључно. Такође, члан не може да суди у предмету у којем има личне интересе, ако је учествовао у његовом ислеђењу или је судио у нижој инстанци. Решава се у већу састављеном од председника, четири члана и референта. Одлуке се доносе већином гласова, чланови су у решавању равноправни дајући при одлучивању своје мишљење потпуно независно, а гласање почиње од најмлађег члана. Надлежност В. ц. с. у првој и другој инстанци уређена је чл. 79 Устава СПЦ. Као призивна и врховна судска власт В. ц. с. решава о изузећу појединих епархијских судова, о сукобу надлежности између тих судова и одређује који ће од њих да суди. Такође решава о изузећу председника и чланова В. ц. с. (чл. 80 Устава СПЦ). У другом и последњем степену разматра, одобрава, преиначава и поништава пресуде епархијских црквених судова, и то или по службеној дужности или по изјављеној жалби. По службеној дужности В. ц. с. разматра: 1. пресуде епархијских црквених судова које гласе на поништење брака; 2. пресуде тих судова по кривицама свештенства и монаштва која гласе на: губитак службе односно звања, на доживотну забрану свештенодејства, на лишење свештеничког чина и на лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице; 3. пресуде епархијских судова које гласе на коначно искључење из црквене заједнице, и 4. одлуке епархијских црквених судова које надлежни архијереј упути В. ц. с. (чл. 79, т. 1–4). По изјављеној жалби незадовољних странака В. ц. с. разматра, одобрава, преиначава и поништава сва остала решења и пресуде епархијских црквених судова (чл. 79, последњи став Устава СПЦ).

ИЗВОР: Устав СПЦ.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Цисарж, Црквено право, I, Бг 1970.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)