ВЕЛИКИ ГАЈ

ВЕЛИКИ ГАЈ, село у источном Банату, уз границу према Румунији, смештено на граници дилувијалне терасе и Иланџанске тектонске депресије, крај фосилног корита мале реке Ројге. До њега води слепи пут, који га повезује с општинским центром Пландиштем (9 км) и путем Зрењанин–Вршац. Село има два морфолошки различита дела. Старији део, северно од корита Ројге, издужен је дуж ње и има линеарну структуру. То је Рацки (Српски) Гај. Новији део Немачки Гај такође има линеарну структуру са више карактеристика планске градње. Први помен о насељу је са краја турског периода, а у XVIII в. оно је повећано досељавањем Срба из Поморишке и Потиске војне границе. Они се временом исељавају а уз јужну границу насеља досељени Немци граде нови део, тзв. Маленицино Село (по имену власника поседа). После II светског рата на њихово место досељава се 149 колониста из Србије. Периферни положај села доводи до константне депопулације, коју није прекинуло ни досељавање групе избеглица у време грађанског рата у Југославији. Године 1948. било је 1.688 становника, 2002. 790, а 2011. 560 (82,9% Срба, 10,5% Рома). У пољопривредним занимањима радило је 57,5% активног становништва, а трећина запослених људи ради ван села. На контакту старог српског и новијег Маленициног села је простран парк крај којег су православна црква, четвороразредна основна школа и друге јавне зграде (обданиште, амбуланта, месна канцеларија, продавница). У близини је 28 нових кућа са по два стана изграђених за избеглице из Хрватске и Босне.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Лазић, Општина Пландиште, Н. Сад 1995; С. Ћурчић, Насеља Баната – географске карактеристике, Н. Сад 2004.

Слободан Ћурчић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)