Прескочи до главног садржаја

ВЕЛИЧКОВИЋ ДИНУЛОВИЋ, Мила

ВЕЛИЧКОВИЋ ДИНУЛОВИЋ, Мила, глумица (Београд, 25. XI 1910 Добра код Голупца, 1943/1944). Дебитовала још као дете наступајући уз родитеље оца Радивоја, редитеља, и мајку Славу, глумицу у Народном позоришту у Сарајеву (од 1921), потом у Суботици и Битољу (19251930). Самосталну глумачку каријеру остварила на сценама позоришта у Нишу (19301933), Новом Саду (1934/35), Скопљу (19351938), Сарајеву (1938/39), те у Уметничком позоришту (1939/40) и Народном позоришту (1940/41) у Београду. На почетку каријере красиле су је природност, непосредност, топлина и љупкост. У улогама сентименталних наивки била је разноврсна и уметнички ефектна. Касније улоге градила је сложеним и дубоким психолошким анализама, оштром интелигенцијом, изражајном осећајношћу, искреним проживљавањем и преображавањем што је сврстава међу најбоље младе глумице између два светска рата. Почетком окупације са супругом Милорадом Величковићем прикључила се партизанима. Заједно су и погинули. Важније улоге: Јулија, Офелија, Пук (В. Шекспир, Ромео и Јулија, Хамлет, Сан летње ноћи), Сузана (П. О. Бомарше, Фигарова женидба), Давид, Мери (Ч. Дикенс, Давид Коперфилд, Цврчак на огњишту), Мишлина (К. де Флер, Буриданов магарац), Марија Павловна (Л. Н. Толстој, Васкрсење), Елиза (Б. Шо, Пигмалион), Петруњела (М. Држић, Дундо Мароје), Мања, Љуба (Н. Шкваркин, Ноћна смотра, Туђе дете), Софија, Дара (Б. Нушић, Ујеж, Госпођа министарка), Мејра, Емина (С. Ћоровић, Адембе, Зулумћар), Стела (С. Мом, Свети пламен), Аница (И. Војновић, Еквиноцио), Марта (Е. Јанковић, Грађанска комедија), Марија (П. Барабаш, Лако је мушкарцима), Едвига (А. Жари, На последњем спрату) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 18871915", Театрон, 1981, 30/31/32; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине, Бг Н. Сад 1996.

Александра Милошевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)