ВЛАХОВИЋ, Миро

ВЛАХОВИЋ, Миро, сердар, бригадир (Трмање, Ровца, 1830 -- Колашин, 12. III 1905). Као младић је био перјаник књаза Данила, а потом стотинаш (командовао четом од сто војника) у Ровцима. Учествовао је у Црногорско-турском рату 1853. и истакао се храброшћу у борбама у Бјелопавлићима, потом у ослобађању Речина 1857. и у нападу на Колашин 1858. У Херцеговачком устанку Луке Вукаловића 1861. водио је своју чету у борбама око Билеће, Крсца и Пилатоваца код Никшића. Рањен је на Пресјеци 1862. када му је погинуо отац, сердар Павић Ђиканов. Књаз Никола га је именовао за сердара Роваца 1862. и за првог командира тек формираног Ровачког батаљона 1871. Решавао је пограничне спорове са Турцима у околини Колашина и после битке на Липову 1872. Са својом јединицом учествовао је у Црногорско-турском рату 1876--1878, у бици на Вучјем долу (1876), у борбама око Спужа, а рањен је на Петном брду 1877. када га је заменио поткомандир Вујо Бећковић. Поново је преузео команду Ровачким батаљоном у опсади Бара и ослобађању Улциња 1877. и Колашина 1878. Успешно је бранио манастир Острог. После рата је формирана Морачко-васојевићка бригада и био је њен први командант. Добио је чин бригадира 1886. у Колашинској бригади. Исте године је, без одобрења књаза Николе, напао Колашинска Поља и уништио турске чардаке на Тари. Био је и племенски капетан у Ровцима и писао о гладним годинама у њима. Противио се масовној сеоби Ровчана у Србију и тражио да им се не издају пасоши. Ипак, 15 породица је 1887. прешло у Србију, а 19 породица у Бугарску 1885. И он се преселио у Колашин. Књаз Никола му је 1901. одузео бригадирски чин, по свему судећи због обрачуна његових рођака са утицајним Морачанима. Његови синови Мујо, Мркоје и Периша имали су капетанске, перјаничке и бригадирске положаје. Носилац је Обилића медаље и других црногорских одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: Орлић, црногорски годишњак, 1865, 1868; Глас Црногорца, 1905, 9; 10; Нови Србобран, 1905, 74; Н. Ракочевић и др., Колашин, Бг 1981; Р. Раосављевић, Морача, Ровца, Колашин, Бг 1990; С. Поповић, Ровца и Ровчани, Никшић 1990.

М. Вуксановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)