ВЕЉКОВИЋ, Момир

ВЕЉКОВИЋ, Момир, професор, историчар књижевности (Рашка, 14. VII 1899 – Београд, новембар 1944). Школовао се у Крагујевцу (основна и средња школа) и Београду (Филозофски факултет). Радио као професор у Шапцу, Сарајеву и Београду. Крајем 1940. и почетком 1941. био управник Народног позоришта, те в. д. директор IV женске гимназије; од 1943. в. д. управник Народне библиотеке у Београду. Стрељан је 1944. због рада у влади Милана Недића и у часопису XX век. Први је добитник награде „Цвијета Зузорић" за збирку Портрети и скице (Бг 1936). У часописима Нова смена (1938–1939) и XX век (1938–1939) објављивао је чланке о Св. Сави, Штросмајеру, Љ. Гају, Његошу, те о творцима одређеног књижевног укуса (Ј. Скерлић, Б. Поповић) или новог песничког сензибилитета (Ј. Дучић, М. Ракић). У студијама o Б. Нушићу и С. Ранковићу бави се личношћу писца спајајући темперамент са стваралачким опусом. Приређивао је школске читанке, сарађивао у СКЗ и ПЕН-клубу. Заједно са М. Савковићем обрађивао југословенску књижевност као јединствену целину, концентришући се око репрезентатвних личности (Св. Сава, М. Држић, И. Гундулић).

ДЕЛА: и М. Савковић, Југословенска књижевност, 1. део, Бг 1932; и М. Савковић, Примери стила и језика југословeнске књижевности, 1. део, Бг 1932.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Шантић, „Један уџбеник из југословенске књижевности", ЛМС, 1933, 107, 336/1; М. В. К(нежевић), „Портрети и скице Момира Вељковића", ЛМС, 1938, 112, 349/1.

Драгана Вукићевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)