В

В, треће слово српске ћирилице, свих словенских и већине несловенских ћириличких графијских система, које има више појавних облика (алографа): В, в, В, в итд. У старословенској ћирилици назив слова био је „vydy" са значењем 'знам', а имало је бројну вредност 2. Води порекло од грчког слова β (старогрчки „бета", византијски грчки „вита", → витацизам). Њиме се означава уснено-зубни сонант у српском језику.

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Бг 1971.

Јасмина Грковић Мејџор

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)