Прескочи до главног садржаја

ВУКОМАНОВИЋ, Славко

ВУКОМАНОВИЋ, Славко, лингвиста, универзитетски професор (Јасеник код Гацка, 7. V 1934). Дипломирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду. Од 1958. до пензионисања (1998) предавао на Одсеку за јужнословенске језике и општу лингвистику ФФ (касније Филолошког факултета) у Београду, где је прошао сва наставна звања до редовног професора (1985) за предмет историја српскохрватског језика. На Фил. ф. у Београду докторирао 1968. Ужа специјалност В. је историја српскохрватског језика. Бавећи се спољашњом историјом језика, врло рано је своје научно интересовање усмерио према етнологији, социологији језика и социолингвистици. Објавио више радова у којима се теоријски обрађују теме о односу језика и друштва, нације и политике, анализирају језички контакти, српскохрватски стандардни језик, његове варијанте и назив. Објавио више радова о В. Караџићу и Ђ. Даничићу, о језику И. Андрића и песничком језику О. Давича. Преко две деценије учествовао у изради општесловенског, српскохрватског и босанскохерцеговачког дијалектолошког атласа и за то време прикупио обимну језичку грађу, у којој је било близу 50.000 питања и добијених одговора. Био је активан у раду многих институција у области културе и просвете изван факултета: члан Језичке комисије Радио-телевизије Београд, одборник у Културно-просветном већу Градске скупштине, председник жирија за доделу Октобарске награде Београда ученицима основних и средњих школа, члан Стручног савета Катедре Коларчевог народног универзитета за језик и говор и др.

ДЕЛА: Језик Стипана Марковића Маргитића, Бг 1971; „Српски књижевни језик као фактор конституисања нације и демократизације националне културе", у: Настанак и развитак српске нације: неки методолошко-теоријски проблеми у изучавању настанка и развитка српске нације, Бг 1978; Језик, друштво, нација, Бг 1987; Српски језик и његов развој, Бг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: Србистички прилози: зборник у част професора Славка Вукомановића, Бг 2005.

Б. Чигоја

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)