ВЛАЈИНАЦ, Милан

ВЛАЈИНАЦ, Милан, агроном, универзитетски професор (Врање, 23. XI 1877 -- Београд, 7. IV 1964). Дипломирао на Пољопривредном институту Универзитета у Халеу, где је и докторирао 1902. дисертацијом „Аграрно-правни односи у средњовековној Србији", која је оцењена највишом оценом и штампана у аналима Универзитета. У току 1905/06. провео је 14 месеци у Данској, где је проучавао рад њихових институција у области пољопривреде и могућност оснивања сличних установа у Србији. По завршетку студија радио је у Министарству народне привреде и Савезу српских земљорадничких задруга, а затим је био управник Топчидерске економије и Државног сточарског завода у Добричеву. По завршетку I светског рата постао је заменик генералног директора Министарства пољопривреде, али је због сукоба по службеним питањима са тадашњим министром пензионисан 1924. Ускоро по пензионисању изабран је за ванредног професора на новооснованом Пољ. ф. у Београду за предмете Пољопривредно газдовање и Аграрна политика. У звање редовног професора изабран је 1926. Од 1926. до 1932. обављао је функцију декана и успео да заврши изградњу нове зграде факултета и Огледног добра у Земуну. За развитак наше пољопривреде, а посебно пољопривредног образовања, имао је изузетне заслуге. Био је изванредан познавалац не само своје струке него и прошлости нашег народа и његовог живота кроз векове. У своја етнографско-историјска истраживања уносио је егзактне методе и начин приступа једног инжењера-аналитичара. Познавао је пољопривредне прилике не само наше земље него и напредних земаља Европе. У својим књигама приказао је достигнућа у науци и струци, као и неопходне мере за унапређење пољопривредне производње. Поред тога, један број публикованих радова био је намењен образовању пољопривредних стручњака и произвођача. Посебно је значајан његов рад у Задужбини Николе Спасића, у чији је Управни одбор изабран 1931. По његовом предлогу утврђен је трајни програм рада на унапређењу пољопривреде, који је у пуном обиму спровођен све до почетка рата.

Ж. Гајић

Поред послова у пољопривреди и аграрној економији, В. је од почетка своје научне делатности посебну пажњу посветио историјској етнологији и лексикографији. У својој докторској дисертацији проучио је аграрно-правне односе у средњовековној Србији. Потом је детаљно обрадио улогу организовања мобе и позајмице као колективног облика рада у сређивању пољопривредих послова. Указао је на разлике између мобе и позајмице. Посебно је скренуо пажњу и проучио значај и улогу организованог колективног рада (згон и кулучење) у пољским пословима, грађевинарству и градњи путева и мостова који су спадали у обавезе према поседнику, владару, цркви и држави (Згон или кулучење ван места становања од средњега века до наших дана, Бг 1932). Веома детаљно проучио је и енциклопедијски обрадио наше старе и савремене мере које су изазвале посебну пажњу и у нашој и у страној научној јавности.

П. Влаховић

Своју збирку Пољска привреда у народним пословицама (Бг 1925) В. је наменио пољопривредницима и њиховим учитељима као „подсетник" на вековна народна опажања и искуства. Овом циљу је жртвовао жанровску пречишћеност и осим пословица унео опаске, клетве, заклетве, здравице, питалице и загонетке, са варијантама, из седамдесетак писаних извора. Грађа представља својеврстан регистар појмова распоређен у низ одељака обухваћених трима обимним целинама: Опште прилике и потребе за производњу, Производња биља, Производња стоке. Прва се тиче нпр. климе и њених учинака (Ако није мраз о Божићу, он је о Ускрсу; Тешка зима -- тежак сноп), друга -- обраде земље (Нема хране без дубоке бразде) или усева (Кукуруз је јунак), трећа -- разних животиња (Од добре кобиле и ждребе). Обимни тематски зборник Жена у народним пословицама (Бг 1975) даје етноантрополошки и социолошки пресек јужнословенске грађе (пословице, изреке, питалице) кроз фазе женског бивствовања од рођења до смрти. Обухвата преко 3.500 примера преузетих из периодике, из народних песама и збирки малих фолклорних облика.

М. Детелић

ДЕЛА: „Пољска привреда у Србији и предлог буџета за 1905", Српски економист, 1904, 22, 23/4; Пољопривредна настава у Србији, Бг 1905; „Потреба за стручним образовањем наших земљорадника", Земљорадничка задруга, 1905, 2, 3/4; О подизању пострадале пољске привреде, Бг 1920; О млекарској производњи помоћу крављег млека, Бг 1921; О успешном гајењу кукуруза, Бг 1922; Како да појачамо производњу сточне хране, Бг 1923; О вредности и цени пољопривредног земљишта, Бг 1927; Моба и позајмица, народни обичаји удруженог рада, Бг 1929; Речник наших старих мера у току векова, I--IV, Бг 1961, 1964, 1968, 1974.

ЛИТЕРАТУРА: Педесет година Пољопривредног факултета у Београду 1919/20--1969/70, Бг 1970; К. Николић, „Биографија и библиографија Милана З. Влајинца", у: М. Влајинац, Жена у народним пословицама, Бг 1975; Зборник радова Учитељског факултета, 11, Врање 2004; М. Гаталовић, „Животопис Милана Влајинца (1877--1964)", у: М. Влајинац, Пољска привреда у народним пословицама, Бг 2007.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)