ВИЛОВЊАЧА

ВИЛОВЊАЧА, печурке које расту у правилним круговима и по народном веровању обележавају место где су виле играле коло, најчешће на ливади или пропланку. Већи број различитих врста гљива може се наћи како расту распоређене у правилним круговима пречника од једног па до више десетина метара (вилинско коло), тако да се ово име не односи на једну одређену врсту него је општи назив за овакве гљиве. Најстарији запис о в. налази се код Вука Караџића који у свом речнику наводи да је то „велика печурка, за какове се говори да расту на вилину колу". У покушају да ближе дефинише њен идентитет, он наводи род гљива Boletus, што би указивало да се навод о в. може односити на групу печурака у коју спадају вргањи. Они су, међутим, углавном шумске врсте гљива и не расту у правилним круговима. Вук такође упућује и на врсту гљиве рудњачу Agaricus campestris која расте на ливадама и травњацима и за коју јесте карактеристично да се понекад јавља управо у круговима. У данашње време под именом в. често се подразумева гљива Agaricus augustus која је позната и као велика или голема печурка. У првој половини ХХ в. Камило Благаић (1931) за ову врсту искористио је име в., што се затим проширило и понављало у популарној литератури.

ЛИТЕРАТУРА: К. Благаић, Гљиве наших крајева, Зг 1931; Д. Симоновић, Ботанички речник, Бг 1959.

Борис Иванчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)