ВУКОТИЋ, Вукале

ВУКОТИЋ, Вукале, правник, официр, јавни радник у расејању (Цетиње, 17. XI 1912 -- Чикаго, 15. V 1985). Правни факултет завршио у Београду. Завршио је и школу резервних официра и био високи чиновник Банске управе на Цетињу до 1941. Учесник је устанка од 13. VII 1941; био је борац, командир вода и чете у јединицама ЈВО са подручја Зете и Даниловградског среза. На крају рата, после борби у Босни и Хрватској, успео је да се са мањом групом сабораца пребаци преко Истре у Италију. Ту је био у избегличким логорима до 1950. када је емигрирао у САД. Био је потпредседник Српске народне одбране Америке од 1950, две године председник и вишегодишњи уредник њеног органа Слобода. Неколико година био је председник Централне управе српских четника „Равна Гора" и уредник њеног службеног органа Српске новине. У Српском историјско-културном друштву „Његош" био је један од оснивача, секретар Централне управе и књижевног фонда Друштва и председник Месног одбора Јужни Чикаго. Борио се за очување јединства Српске православне Америчко-канадске епархије од 1963, у чијој је управи до смрти био један од значајнијих организатора. Истакао се при оснивању црквено-школске општине у Јужном Чикагу, био њен секретар, а од 1968. председник. За време његовог мандата подигнута је црква Св. Симеона Мироточивог у Јужном Чикагу, копија манастира Каленић. Сахрањен је у Алеји српских великана код манастира Пресвете Богородице, у држави Илиноис (САД).

ИЗВОРИ: Архив Србије; Војни архив, Београд.

ЛИТЕРАТУРА: М. Р. Радоичић, „Вукале Ј. Вукотић 1912--1985", Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош", 1986, 55.

В. Иветић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)