ВУЧЕТИЋ, Миленко

ВУЧЕТИЋ, Миленко, књижевник (Београд, 20. I 1947). Студирао на Филолошком факултету у Београду, а потом се искључиво бавио професионалним књижевним радом. У приповеткама, романима, драмама, телевизијским и радио драмама обрађује ситуације из савременог живота, социјалне и политичке теме. Повремено се враћа у драматичне тренутке после II светског рата и у радикалне промене његових културолошких и етичких норми (збирка Како се прекалио челик, Бг 1980). У критичком ставу према последицама социјалних и идеолошких деформација служи се стилским средствима и наративним поступцима тзв. стварносне прозе и критичког реализма (индивидуални говор, функционални стилови, документарна грађа, репортаже, писма, новински извештаји, записи), али и наративним средствима постмодерне прозе, с наговештајем критичког односа према значајним српским писцима краја XX в. (роман Убијање среће, Бг 1999). Драме су му извођене у позориштима (монодрама Љубица, прво лице множине, Бг 1974, у Атељеу 212 у неколико сезона), а поједине приповетке и драме уврштене су у више антологија.

ДЕЛА: приповетке: Гласови, Бг 1975; Барабе, Бг 1985; романи: Отимање среће, Бг 1987; Бежање од среће, Бг 1988; драма: Тајна вечера „Код сложне браће", Бг 1968; публицистика: Vllasi, Зг 1989; књиге записа: Пожар у барутани, Бг 1995; Светиљке и сенке, Бг 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Мирковић, „Инспирација најдиректнијом реалношћу -- Гласови М. Вучетића", у: Једна деценија, Бг 1981; Ж. Живковић, „Како се прекалио челик", Браничево, 1981, 27, 1--2; Ч. Мирковић, „Ћудљиве судбине -- Барабе Миленка Вучетића", Суботњи дневник, Пр -- Г. Милановац 1989.

М. Недић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)